Na konferenciji „Sloboda i reforme“ održan je panel „Razbijanje popularnih mitova“, na kom su stručnjaci u svojim oblastima objasnili greške u percepciji uvreženih ekonomskih mitova.
Mit o poljoprivredi kao razvojnoj šansi
Ivana Dulić-Marković, konsultant SEEDEVa, osvrnula se na mit o poljoprivredi kao razvojnoj šansi Srbije. “Poljoprivreda je puna mitova i zabluda. Razvijene zemlje imaju jako mali procenat poljoprivrede u BDP-u, od 2% do 5%. Srbija je urbanizovana zemlja a ne agrarna ali i dalje imamo situaciju u kojoj ljudi i dalje dolaze u poljoprivredu umesto da iz nje odlaze u druge sektore”, rekla je ona i dodala da je politika podrške ruralnom razvoju u Evropskoj Uniji nastala u trenutku kada je 75% stanovništva bilo u urbanim sredinama te da je subvencija po hektaru nastala da bi se smanjila proizvodnja, a ne da bi se povećala. “Drugi mit je da mi imamo znanje; istina je da se najviše novca iz fondova za tehnološki razvoj daje za projekte iz poljoprivrede, a da nove tehnologije nema”, zaključila je Dulić-Marković i naglasila da su rezultati istraživanja u periodu 2006 – 2010 bili samo 6 novih proizvoda i 2 nova patenta.
Mit o „zlatnom dobu” socijalizma
Profesor Ljubomir Madžar razvejao je mit o percepciji socijalizuma kao zlatnog doba istorije naše zemlje. “U vreme socijalizma se gradilo 3 do 5 puta više stanova na 1000 stanovnika. Nejednakost je danas daleko veća danas nego u periodu socijalizma. Izdavaštvo je bilo razvijenije u socijalizmu. Ipak, neodrživost rasta je jak argument protiv doba socijalizma a potrošnja je bila podsticana sredstvima iz inostranstva i kreditima”, rekao je Madžar.
Profesor Miodrag Zec o istom mitu rekao je da je socijalizam zavodljiv jer smo jedan od retkih naroda koji je doprineo uspostavljanju socijalističkog režima. “Mi imamo mentalitet hajdučke družine, a komunizam je društvo organizovane preraspodele. Da li se može objektivno govoriti o komunizmu? Jednakost bez efikasnosti rađa polpotizam i diktaturu. Komunizam ovde nije bio efikasan sistem. On nije imao u sebi ugrađen mehanizam rasta. Jugoslovenski komunizam je do 1953. godine bio ruskog tipa, gde je država sve kontrolisala i redistribuirala (gde je efikasan) ali i kontrolisala cene i proizvodnju. On je imao veliku pomoć i sa zapada i sa istoka. Taj sistem je udario u veliku prepreku 1961. godine kada se prvi put pominje reč reforma”, rekao je Zec i dodao da socijalizam nije mogao da zaposli svoje gradjane, pa oni nisu mogli da ostvare osnovno pravo socijalističkog čoveka, pravo na rad. “Kako je taj sistem funkcionisao? Tražio je periferne i spoljne izvore finansiranja. Radnici iz Jugoslavije su odlazili u Nemačku na „privremeni” rad i slali su doznake nazad u SFRJ, ali su te doznake počele da padaju sedamdesetih godina. U sledećoj deceniji je dug SFRJ eksponencijalno rastao”, zaključio je Zec.
Mit o neoliberalizmu u Srbiji
Ministarka u Vladi Zorana Đinđića, Gordana Matković, pitala je da li je neoliberalni model u Srbiji zaista prisutan? “U liberalnom modelu naglasak je na davanjima uz proveru materijalnog stanja. Udeo univerzalnih davanja je manji nego u drugim modelima. Ceo sistem je usmeren na smanjivanje siromaštva, a ne na održavanje standarda. Privatne i tržišne šeme se podstiču i subvencionišu, mnogo se izdvaja za obrazovanje koje je vid socijalne sigurnosti. U Srbiji je postavljen kontinentalni sistem socijalne zaštite, sa fokusom na socijalno osiguranje a ne na univerzalna davanja. Javno penzijsko osiguranje je i dalje dominantno”, rekla je Matković i zaključila da ni u zdravstvu nije došlo do uključivanja privatnog osiguranja ili pružaoca usluga. “U obrazovanju nema liberalnih reformi, udeo obrazovanja u BDP je 4%”, zaključila je Matković svoj argument o nepostojanju liberalnog modela u Srbiji.
Mit o nedovoljnosti naturalizma
Filozof Milan Ćirković govorio je o mitu o nedovoljnosti naturalizma. “Ljudi ne prihvataju validnost naučnog metoda u objašnjavanju prirodnih fenomena, tvrdnja je da nauka ne može da objasni ovo ili ono pitanje. Klasičan primer je ministarka Koštuničine Vlade, Ljiljana Čolić koja je pokušala da izbaci evoluciju iz škola. U nauci postoje metodološki i metafizički naturalizam. Metodološkom nisu potrebne natprirodne sile da bi objasnio prirodne procese, a metafizički tvrdi da natprirodne sile ne postoje”, rekao je Ćirković. On je dodao i da danas postoji sve manje pukotina u ljudskom znanju u koje se smeštaju natprirodne sile. “Kreacionisti i danas optužuju nauku da ne može da objasni početak svemira, ignorišući postojeće dokaze. Bez prihvatanja filozofskog naturalizma nemoguća je izgradnja društva znanja, pravog sekularnog društva kao i borba protiv sujeverja”, zaključio je Ćirković.
Panel je moderirao Nemanja Radojević, Libek.