U utorak, 24. oktobra, u Beogradu je održana konferencija „Izazovi i mogućnosti za rast i razvoj“ u organizaciji Libertarijanskog kluba Libek.

Opšti zaključak dva tematska panela konferencije je da Srbija ima mnoge prednosti koje u neizvesnim ekonomskim vremenima mogu biti strateški veoma značajne za njene građane i privredu.

Pored izazova kojima se bavio prvi panel „Globalni trgovinski sistem i lanci snabdevanja“, a koji se pre svega ogledaju u prekidanju i poremećaju raznih lanaca snabdevanja u svetu, na konferenciji su istaknute i neke od ključnih prednosti koje Srbija poseduje u suočavanju s tim izazovima. Jedna od takvih prednosti je rastući broj trgovinskih sporazuma koji su već potpisani ili koji se planiraju u bliskoj budućnosti.

 

Srbija, Kina i EU – aktivno ali i oprezno sa većima od sebe

Komentarišući nedavno potpisan sporazum između Srbije i Kine o slobodnoj trgovini, profesor Ekonomskog fakulteta Pregrad Bjelić primetio je da Srbija sve više potpisuje takve sporazume, ali ističe da uvek treba uzeti u obzir razlike u pregovaračkim kapacitetima između malih i velikih zemalja i privreda i težiti tome da se ne ugroze naše slabosti.

Jedan koristan primer toga je što Srbija ima sporazum sa EU o kumuliranju porekla sa evromediteranskog područja , čime se omogućava uvoz sirovina iz EU, EFTE, CEFTE ali i potencijalno iz mediteranskih zemalja, a zatim ih može obrađivati i izvoziti u više od trideset država. Ovim se proširuju kapaciteti izvoza, a takav sporazum postoji samo između Srbije i EU.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju osim trgovinske liberalizacije vodi Srbiju i ka dubljoj integraciji, odnosno članstvu u evropskoj integraciji.

Značaj ovoga posebno podvlači i Mihailo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) i konstatuje da je pozicija Srbije u domenu i političkih i ekonomskih interesa nedvosmisleno u Evropi. Domaća ekonomija je otvorena, sa prilično velikim brojem sporazuma o slobodnoj trgovini, ali naše tržište može uspešno da funkcioniše samo ako je deo šireg tržišta, pre svega zajedničkog evropskog tržišta podvlači on.

Srbija je već izložena mnogim politikama EU na primer na polju dekarbonizacije i uspostavljanja cirkularne ekonomije, ne na obavezujući i direktan, već više na posredan način naglašava Amalija Pavić, zamenica direktora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham). Primer kako taj uticaj izgleda jeste i sistem finansiranja i kreditiranja gde sve više evropskih banaka uključuje dekarbonizaciju i zelenu tranziciju kao ključni indikator uspeha svog poslovanja sa klijentima.

 

Kritične mineralne sirovine – litijum kao strateška prednost Srbije

Druga ključna strateška prednost koju Srbija poseduje jesu značajne količine kritične mineralne sirovine, kao što je litijum jer ove sirovine danas postaju osnova za izgradnju novog sektora i lanca proizvodnje elektromobilnosti u Evropi i u svetu – od proizvodnje baterija, do električnih automobila.

Mihailo Vesović smatra da bi Srbija trebalo da iskoristi svoje resurse kao komparativnu prednosti koji su joj na raspologanju kako bi uhvatila brzu kopču sa tehnološkim promenama u Evropi i svetu. Za Srbiju ti resursi su litijum i Dunav kao vodni resurs, navodi Vesović. U ovom smislu posebno je značajan sektor obrazovanja kao spona sa privredom, odnosno nove generacije koje se bave ovim stručnim profilima.

Evropska unija je i u ovom segmentu kritičnih mineralnih sirovina veoma značajan partner jer je, kako je podsetio Vesović, ove godine donet Akt o kritičnim mineralnim sirovinama koji se, između ostalog, odnosi i na partnerstva sa trećim zemljema u koje spada i Srbija jer se pitanje dekarbonizacije ne može rešti samostalno već u saradnji mnogih partnera.

 

Panel „Budućnost mobilnosti“ – kako do kvalitetnih investicija?  

Drugi panel bavio se trendovima u automobilskoj industriji koji utiču i na Srbiju, položaj kompanija u kontekstu poremećaja u globalizaciji, proiyvodnji baterija za električne automobila i ostalim prilikama za unapređenje sektora mobilnosti u Srbiji.

Na drugom panelu „Budućnost mobilnosti“ učestvovali su Saša Cioringa, generalni direktor kompanije Continental Automotive Srbija, Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora i Filip Mitrović, specijalista za mobilnost ispred Nacionalne asocijacije autonomnih i električnih vozila i projekta 360 Mobility.

Na linijama zaključka prvog panela Saša Cioringa primećuje da je današnjim automobilima potrebna inteligencija i elektronski proizvodi, odnosno potrebno je mnogo više inženjera, a ne toliko radnika na liniji. Upravo zato je Continental već globalizovana kompanija, istakao je on, jer se softver može raditi u jednoj zemlji, hardver u drugoj, a mehanički deo u trećoj, testiranje u četvrtoj, a proizvodnja u Aziji. Srbija pruža kvalitetne inženjere, zaključio je on.

Cioringa smatra da bi Srbija morala da privuče najmanje još jednog proizvođača automobila u budućnosti, jer bi to donelo mnogo novih znanja, tehnologija i iskustava. Postoji mogućnost da zemlja bude pionir u strukama gde to do sada nije bila, a Srbija lako može da se prilagodi novim konceptima, pojasnio je on. Ljubić se složio s tim i istakao kompaniju Continental kao dobar primer kakvih kompanija treba biti više.

Na samom početku Aleksandar Ljubić je istakao da je srpska privreda već poprilično globalizovana, i da su dolaskom velikih stranih multinacionalnih kompanija proizvodi proizvedeni u Srbiji počeli da se izvoze na tržišta, a pre svega na tržište EU. Posebno je istakao kompanije Fijat (Stellantis), što smatra odličnom porukom kojom se Srbija mapirala kao mesto proizvođača automobila.

Proces proizvodnje automobila je veoma specifičan i obuhvata ne samo proizvodnju i tehnologiju već i školski sistem i istoriju proizvodnje automobila. I to je ono što je Srbiji otvorilo vrata da se nađe na mapi zemalja koje trenutno u Evropi predstavljaju ozbiljnog igrača kada govorimo o današnjoj temi – automobilskoj industriji, zaključio je on.

Cioringa je istakao da je u narednih deset godina u autoindustriji veoma važno da se automobili povežu jedni s drugima. Početak autonomne vožnje već utiče na našu sigurnost, automobil je već pametan i zna sam kada da koči. Rizici postoje uvek kazao je on. Upravo tom automatizacijom moći će da se izbegnu sudari, jer će se znati minut pre raskrsnice šta će se dešavati na toj raskrsnici.

Njegovo mišljenje deli i Ljubić i dodaje da moramo da promenimo način razmišljanja kada govorimo o električnim automobilima, jer to nisu više ista prevozna sredstva.

Mitrović deli njegovo mišljenje i naglašava da se veliki proizvođači transformišu u pružaoce usluga. „Proizvođači razmišljaju kako da učine mobilnost dostupnom. Tu nikako ne govorimo samo o putničkim vozilima, već o svim vrstama mobilnosti, od pešačenja, sredstava mikromobilnosti, individualne mobilnosti pa čak i železničkog transfera, koji je svakako zeleniji i održiviji“ navodi on. U tom smeru zanimljivo je da proizvođači automobila zapravo postaju trgovci energijom objašnjava Mitrović.

„Investitori u automobilskoj, baš kao i u drugim industrijama, imaju samo jedan zahtev, a to je predvidljivost. Svaki investitor voli da mu je dosadno, on ne voli nikakva iznenađenja, ni dobra ni loša, i tako oni funkcionišu“, naglasio je Ljubić.

„Kompanije su spremne za uvođenje autonomnih vozila, ali problem predstavljaju stari automobili, legislacija i nepostojeća infrastruktura“, ocenjuje Cioringa.

Panelisti su se dotakli i teme baterija za električne automobile, a Mitrović je ukazao da su baterije danas izuzetno bezbedne. Proizvođači pružaju garancije od osam ili čak deset godina, odnosno do 200.000 km vožnje. Razrađen je i plan daljeg tretiranja baterija, koje prelaze kroz različite cikluse gde nalaze novu primenu, sve do krajnjeg ciklusa – reciklaže. Prema najnovijim istraživanjima iz Amerike, čak 96% svega što se ugradi u bateriju može da se reciklira primećuje on.

Mitrović se osvrnuo i na Net Zero misije za 2030. godinu, kojima se planira da se u narednim godinama infrastruktura punjenja električnih vozila pojača, a potom i izjednači sa infrastrukturom dostupnom za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Kao otvoreno pitanje, on navodi hemijski sastav baterija, što zbog različitih mešavina koje ulaze u proizvodni proces, što vidi kao istovremeno političku i stratešku odluku.

Konferencija okupila je predstavnike Privredne komore Srbije, diplomatskog kora, domaćih i stranih kompanija, poslovne zajednice, organizacija civilnog društva, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, razvojnih agencija i medijskih kuća.

Ovom konferencijom Libek je potvrdio svoju posvećenost promovisanju vrednosti i principa slobodnog tržišta, ekonomske i trgovinske liberalizacije i unapređenja obrazovanja o ključnim izazovima i prednostima sa kojima se Srbija suočava.