Indeks ekonomske slobode u svetu Economic Freedom in the World od 1975. godine objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. On meri „nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije“ (definicija slobode iz same publikacije). Prednost ovog indeksa u odnosu na druge koji takođe računaju nivo sloboda je u tome što se bazira samo na jednom aspektu slobode – ekonomskoj slobodi (Freedom in the World organizacije Freedom House meri pored ekonomskih i političke i građanske slobode), te to što ima duži vremenski horizont (Index of economic freedom fondacije Heritage se računa tek od 1995).
Zašto su ekonomske slobode bitne?
Ekonomske slobode su povezane sa ekonomskim rastom – više sloboda u raspolaganju imovinom, pokretanju poslova i niži nivoi poreza pogoduju konkurenciji, specijalizaciji, investicijama, inovacijama i tehnološkom razvoju, što sve dovodi do ekonomskog rasta. Ekonomski rast je povezan sa većim blagostanjem građana – iako se koristi od ekonomskog rasta retko kada jednako raspoređuju među svim pojedincima i društvenim grupama, ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi.
Kako se računa Indeks?
Na osnovu podataka se daju ocene za 5 pojedinačnih komponenti: Veličinu države, Pravni sistem i zaštitu imovine, Zdrav novac, Slobodu u međunarodnoj trgovini i Regulaciju poslovnih aktivnosti. Ukupna ocena se potom računa kao prosek tih vrednosti. Najviša ocena može biti 10, te stoga što je viša ocena to je prisutan veći nivo ekonomske slobode. Treba u vidu imati postojanje vremenskog jaza: indeks se računa na osnovu istorijskih podataka, pa on kasni u odnosu na godinu u kojoj je objavljen. Vremenski jaz iznosi obično 2 godine, tako da ovogodišnje izdanje Indeksa prikazuje zapravo situaciju iz 2012. godine.
Koliki je nivo ekonomskih sloboda u Srbiji?
Ekonomske slobode u Srbiji nisu visoke – iako je vrednost povećana u odnosu na 2005. godinu (od kada se vrednost indeksa računa i za Srbiju) od 2008. ona stagnira a u pojedinim godinama čak i opada mereno ukupnim brojem bodova.
| Godina indeksa | Poeni | Rang | Godina iz koje su podaci |
|---|---|---|---|
| 2014 | 6.37 | 117 | 2012 |
| 2013 | 6.55 | 103 | 2011 |
| 2012 | 6.41 | 102 | 2010 |
| 2011 | 6.44 | 91 | 2009 |
| 2010 | 6.32 | 96 | 2008 |
| 2009 | 6.49 | 87 | 2007 |
| 2008 | 6.16 | 103 | 2006 |
| 2007 | 5.75 | 120 | 2005 |
Pored apsolutnih, treba imati u vidu i relativne odnose. Kada se Srbija rangira sa ostalim zemljama, nivo sloboda je napredovao sve do 2007. (pomerivši se sa 120. na 87. mesto), međutim od tada Srbija stalno nazaduje na lestvici dostigavši 117. mesto u ovogodišnjem indeksu, što je uporedivo sa mestom odakle je i krenula 6 godina ranije. Posebno je veliko nazadovanje u poslednjem indeksu, stoga je važno pogledati koji sektori su tome doprineli.
| Godina indeksa | Veličina države | Pravni sistem i zaštita imovine | Zdrav novac | Sloboda u međunarodnoj trgovini | Regulacija poslovnih aktivnosti | Poeni |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 2014 | 5.64 | 4.91 | 7.87 | 7.16 | 6.25 | 6.37 |
| 2013 | 5.88 | 4.95 | 7.87 | 7.17 | 6.87 | 6.55 |
Pokazuje se da su sektori Veličina države i Regulacija poslovnih aktivnosti doprineli tome da se zabeleži pad ekonomskih sloboda u Srbiji. Subindikatori pokazuju da je povećana javna potrošnja, kao i povećanje iznosa subvencija i transfera, uz otežavanje pristupa privatnog sektora kreditima dovelo do tako velikog pogoršanja vrednosti indeksa za Srbiju.
Šta promeniti?
Mere koje bi doprinele boljem kotiranju Srbije na ovom indeksu se mogu podeliti u fiskalne i institucionalne. Sa fiskalne strane, potrebno je smanjenje javne potrošnje, naročito iznosa subvencija za državna preduzeća. Institucionalne promene zahtevaju poboljšanje regulatornog okvira da bi se unapredilo poslovno okruženje: smanjenje administracije i njena profesionalizacija, smanjenje visokih birokratskih troškova, smanjenje barijera ulasku na tržište putem licenciranja itd. Posebno važan deo je pravni sistem, gde je potrebno učiniti sudove nezavisnim i nepristrasnim, podići zaštitu imovinskih prava i poštovanja ugovora.
Budući trendovi
Imajući u vidu kretanja tokom 2013. godine, može se očekivati blago smanjenje vrednosti indeksa ekonomskih sloboda u Srbiji i u narednom njegovom izdanju: tokom te godine su izostale reforme, a fiskalna kretanja su dodatno pogoršana, uz povećanje visine poreza na dodatu vrednost. Slično važi i za 2014. godinu – reforme tržišta rada će doprineti povećanju vrednosti indeksa ali će to biti neutralisano povećanjem poreza, javne potrošnje i subvencija državnim preduzećima.