Niži nameti – više poslova!
Visoku nezaposlenost, posebno među mladima, smatramo jednim od najvećih problema sa kojim se građani suočavaju. Jedan od glavnih uzroka takvog stanja je preopterećen rad, zbog čega predlažemo smanjenje nameta na rad i prateće mere koje bi to smanjenje učinile mogućim.
Trenutna demografska slika Srbije je sledeća:
Visoka nezaposlenost i ogroman broj ljudi u „sivoj zoni“ predstavljaju ozbiljan problem za kvalitet života građana i srpske javne finansije. Nameti na rad su jedan od uzroka ovakvog stanja na tržištu rada – poreski klin na dohotke od rada iznosi 38,9% – skoro dve petine ukupnih troškova poslodavaca za naknade za rad su porezi i doprinosi koje naplaćuje država.
Uz Rumuniju, Hrvatsku i Sloveniju, Srbija je država sa najvećim poreskim klinom na zarade u celoj Jugoistočnoj Evropi, što pospešuje visoku nezaposlenost u našoj zemlji.
Niži nameti – 650 miliona evra godišnje više za privredu!
Nova zapošljavanja i legalizacija statusa radnika aktivnih u sivoj ekonomiji rešili bi problem nezaposlenosti. Mehanizam kojim se dolazi do rasta zapošljavanja jeste niže oporezivanje zarada, uz poboljšanje privrednog ambijenta.
Ovaj predlog ukazuje da je smanjenje poreskog opterećenja, ne samo poželjno nego i moguće, uz reforme u državnom aparatu. Cilj je smanjenje poreskog klina sa 39% na 36% merom smanjenja stope PIO doprinosa koja plaća poslodavac na bruto zaradu sa trenutnih 12% na 6%. Ova mera smanjila bi troškove rada ali i zaštitila neto platu zaposlenih.
Prema našoj proceni, ova mera bi dovela do pada javnih prihoda PIO fonda od 78,7 milijardi dinara. Da bi se ona izvela, potrebno je uštedeti bar 78,7 milijardi dinara na drugim rashodima, kako bi se taj pad prihoda pokrio. Na taj način bi smanjenje PIO doprinosa bilo održivo jer ne bi dovelo do povećanja budžetskog deficita, niti do smanjenja trenutnih penzija.
Predlog restrukturiranja javnog sektora predviđa ukupne neto uštede u srednjem roku od 90 milijardi dinara, kroz reorganizaciju lokalne samouprave, uvođenje kapitacije u sistem finansiranja osnovnih škola, povećanje veličine odeljenja u srednjim školama, povećanje efikasnosti medicinskih ustanova i smanjenje subvencija.
Ukupne uštede privrede koje predloženo smanjenje doprinosa donosi procenjene su na 78,7 milijardi dinara ili 655,7 miliona evra godišnje, što po prosečnom zaposlenom iznosi 350€ na godišnjem nivou.
Kako pokriti novonastali gubitak prihoda?
Da bi došlo do predloženog smanjenja oporezivanja zarada, potrebno je pokriće. Ukoliko subvencije budu smanjene, sistem funkcionisanja lokalne samouprave izmenjen, a obrazovni i zdravstveni sistem racionalizovani, ove uštede su moguće i bez smanjenja državnih usluga koje se trenutno pružaju građanima.
Moguće uštede predloženim reformama iznose 90,1 milijardu dinara, dok bi predviđen pad javnih prihoda iznosio 78,7 milijardi predloženim smanjenjem doprinosa. Razlika od 11,4 milijardi dinara pokrila bi troškove implementacije samih reformi.
Sažetak predloga preuzmite ovde Smanjenje nameta na rad – Sažetak.
Marš poreskih obveznika na kojem je javno zatraženo smanjenje nameta na rad održan je 26.9. u Beogradu.
ODBRANI NOVČANIK!