Statistički način razmišljanja veoma je važan za modernog čoveka u svakodnevnom životu. Većina naših odluka indukovana je zaključcima na osnovu intuitivnog razumevanja učestalosti, prosečnosti i slučajnosti. Svakodnevno, ljudi donose odluke koje se neposredno oslanjaju na statistiku: Da li plaćati robu na rate? Kolika je kamatna stopa prilikom uzimanja kredita za stan? Kolika je verovatnoća dobijanja raka pluća ukoliko ste pušač? Kolika je verovatnoća da dođe do kontraindikacija usled uzimanja nekog leka? Ovo su samo neki od primera koji ukazuju na povezanost našeg ponašanja, odluka koje donosimo i statistike.
Dakle, većina ljudi odluke donosi na osnovu intuitivnog razumevanja statistike i verovatnoće ali se postavlja pitanje šta je sa naučenom statističkom pismenošću koju je trebalo da razvijemo u toku formalnog obrazovanja. Naime, kroz čitavo školsko obrazovanje lekcije iz matematike su uglavnom vezane za algebru i aritmetiku, dok su verovatnoća i statistika gotovo neobrađene. Algebra i aritmetika su potrebne inženjerima, matematičarima i ekonomistima, ali statistika je potrebna svima i zbog toga bi bilo dobro da se nastavni planovi za srednje škole prilagode vremenu koje se često naziva The Age of Data. Proučavanje i razumevanje rizika, verovatnoće, mogućnosti za dobitak, mogućnosti za gubitak, sve to spada u razumevanje podataka, odnosno, statistiku.
Kurs koji vodim na Akademiji liberalne politike upravo se bavi osnovnim konceptima u statistici i načinu upotrebe podatka jer je statistika, zapravo, nauka i veština učenja iz podatka. Ta veština podrazumeva proces pretvaranja podataka u informacije, informacija u uvide a uvide u preporuke ili ponašanja. Da bismo bili u stanju da vladamo i „manipulišemo“ podacima neophodno je ne samo da ih razumemo već da znamo i kako se do njih dolazi i šta je sa određenom vrstom podatka moguće a šta nije moguće raditi. Otuda je ceo kurs zasnovan na praktičnom radu gde polaznici prolaze sve ključne faze istraživačkog procesa: planiranje istraživanja, konstruisanje instrumenta za istraživanje, terenski rad na prikupljanju podataka, unos, kontrolu i obradu podatka u statističkom programu IBM SPSS.
Cilj kursa je da pripremi polaznike da:
– Samostalno sprovode istraživanja;
– Čitaju moderne naučne tekstove koji su zasnovani na statističkim analizama bilo da se radi o politikologiji, ekonomiji, psihologiji ili marketingu;
– Izgrade analitičke veštine uz pomoć kojih će moći na najbolji način da iskoriste svoje logičke i kreativne sposobnosti;
– Izgrade kritički pristup prema podacima kojima su svakodnevno okruženi bilo da se radi o politici, biznisu ili medicini. U moru podatka statistička pismenost može pomoći da razumete koji podaci su najrelevantniji;
– Spremni dočekaju izlazak na tržište rada gde je potreba za edukovanim statističarima izuzetno velika jer statistiku koriste gotovo svi: marketinške agencije, mali i veliki biznisi, istraživački centri, političke partije…
Ukoliko želite da naučite kako da objasnite neku pojavu, testirate vaše pretpostavke, utvrdite odnos između nekih događaja ili fenomena, procenite izglednost da se X pojava (ne)desi u budućnosti vidimo se u drugom semestru ALP 6.
Nikola Jović
Predavač na Akademiji liberalne politike
Modul: Tehnike istraživanja javnog mnjenja
Asistent na Fakultetu političkih nauka