Ovo su Libekovi saveti novom ministru finansija, kako bi javne finansije mogle da ostanu održive i da se ne bi poništili svi napori učinjeni na polju fiskalne konsolidacije.
1. Bilo kakvo povećanje državne potrošnje mora biti srazmerno državnim mogućnostima.
Izdaci za plate i penzije treba da prate ekonomski rast tako da se njihovo učešće u BDP-u ne povećava iznad nivoa postavljenog Zakonom o budžetskom sistemu. Prvo je neophodno izaći iz privremenih mera obračuna penzija, tek nakon toga može se uopšte razmišljati o povećanju plata u javnom sektoru i penzija.
2. Treba biti veoma oprezan sa makroekonomskim projekcijama budućeg rasta – moguća je nova ekonomska kriza.
Nije zabeležena ni globalna niti regionalna kriza još od 2008/2009. Usled labave monetarne politike FED-a i ECB-a, tržišta kapitala su preplavljena jeftinim novcem, što utiče na kreiranje balona na finansijskim tržištima i na tržištu nekretninama. Berzanski indeksi značajno su iznad svojih vrednosti pre krize; dok je nivo nezaposlenosti u SAD i EU takođe ispod pretkriznog nivoa. Samim tim ne treba ponoviti grešku iz 2008. kada su penzije povećane iznad mogućnosti upravo pred izbijanje recesije.
3. Budžet i dalje treba da bude uravnotežen, a javni dug treba smanjiti.
Javni dug je i dalje previše visok za zemlju koja ima nivo razvoja kao Srbija. Ovo je posebno važno imajući u vidu moguće odgovore na pojavu nove krize – sa visokim javnim dugom nije moguće sprovoditi politiku fiskalnog stimulusa. Iskustvo sa fiskalnim stimulusima nas uči i da on ne bi dao dobre rezultate u Srbiji kao maloj otvorenoj privredi, jer bi se značajan deo prelio u uvoz.
4. Ugraditi kredibilna i jednostavna fiskalna pravila u Ustav.
Treba iskoristiti momentum diskusije o promeni Ustava i ugraditi u ustavni tekst i nova fiskalna pravila. Ovo je i obaveza prema EU, ali i daće veći kredibilitet domaćoj fiskalnoj politici. Trenutna fiskalna pravila iz Zakona o budžetskom sistemu nisu poštovana od svog usvajanja 2011. pa do fiskalne konsolidacije.
5. Ne uvoditi nove namete – poreska zahvatanja u Srbiji već su visoka.
U poređenju sa drugim zemljama u tranziciji sličnog nivoa dohotka (Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina), Srbija ima višu javnu potrošnju koja se i finansira višim poreskim stopama. Ovo ograničava privredni rast, a javne usluge u Srbiji nažalost nisu adekvatne.
6. Srediti sistem parafiskalnih nameta: smanjiti njihov obim, uvesti jasna pravila kako se određuju i uvode.
Parafiskalni nameti u Srbiji veoma su brojni (ima ih preko 400) i ceo sistem potpuno je neuređen. Oni unose nepredvidljivost u poslovanje i nose sa sobom i visoke administrativne troškove.
7. Smanjiti namete na rad.
Poreski klin (porez na zaradu i socijalni doprinosi) u Srbiji na prosečnu zaradu čine 40% ukupnih troškova rada. Ovo opterećuje poslovanje preduzeća, naročito mikro, malih i srednjih pošto kod njih troškovi zarada značajnije učestvuju u ukupnim troškovima.