Prema novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu, Srbija je rangirana kao 76. zemlja na listi ekonomskih sloboda, sa ocenom od 6,85 poena, objavio je danas Institut Frejzer iz Kanade, izdavač ovog Indeksa, čiji je nacionalni partner za Srbiju Libertarijanski klub. Ove ocene bazirane su na podacima za 2021.  

Prošle godine, Srbija se nalazila na 80. mestu, sa 6,78 poena. Dok je u domenu Zdravog novca i Državne potrošnje Srbija nazadovala, zabeležen je napredak u domenu Slobodne trgovine i Poslovne regulacije. Međutim, ovo se uglavnom odnosi na ukidanje prethodno uvedenih zabrana za kretanje preko granica tokom pandemijskih mera i na smanjenje učešća državnih banaka u finansiranju kredita privredi, usled privatizacije Komercijalne banke. Stoga su stvarni pomaci po pitanju ekonomskih sloboda veoma mali. Slabiji rezultati u domenu Zdravog novca posledica su više stope inflacije, a u domenu Državne potrošnje programa transfera privredi i građanima nakon završetka pandemije i rastu učešća javnih investicija.

Srbija se i dalje nalazi na začelju evropskih zemalja po nivou ekonomskih sloboda. Iza nas se kao lošije rangirane zemlje nalaze samo Bosna i Hercegovina (85), Rusija (104) i Ukrajina (112). Bolje su rangirane Severna Makedonija (65), Slovenija (55), Hrvatska (53), Bugarska (43), Crna Gora (32) i Albanija (31).

Srbija je posebno loše rangirana u oblasti Državne potrošnje (rang 126) i Zdravog novca (102), a nešto bolje u oblasti Sobodne trgovine (43), Poslovne regulacije (61) i Pravnog sistema (66).

Po prvi put u istoriji obajvljivanja ovog Indeksa od 1995. Hong Kong se ne nalazi na prvom mestu, i očekuje se da njegov rang padne i u narednim godinama, kao posledica pritiska kineske Komunističke partije na institucije ove autonomne oblasti u okviru NR Kine. 

Prvo mesto Indeksa sada zauzima Singapur, a prate ga Hong Kong, Švajcarska, Novi Zeland, SAD, Irska, Danska, Australija, Veika Britanija i Kanada. Druge velike ekonomije zauzimaju sledeća mesta: Japan 20, Nemačka 23. Francuska 47, i Rusija 104. Venecuela se ponovo nalazi na začelju liste,a nekoliko diktatura nije moglo da bude rangirano usled nedostatka podataka (Kuba, Severna Koreja). 

Prema istraživanjima objavljenim u akademskim časopisima, ljudi koji žive u ekonomski slobodnim zemljama uživaju viši životni standard, više političkih i građanskih sloboda, i duže žive. 

Na primer, zemlje koje se nalaze u gornjoj četvrtini liste po niovu ekonomskih sloboda imaju prosečan nivo dohotka meren BDP po stanovniku od 48.569 USD u poređenju sa 6.324 USD u zemljama u poslednjoj četvrtini. Niža je i stopa siromaštva: samo 1% stanovništva u prvoj grupi zemalja živi u apsolutnom siromaštvu (mereno sa dohotkom od 1,9 USD dnevno) u poređenju sa 32% u drugoj grupi zemalja. Konačno, očekivani životni vek je 81,1 godinu u prvoj, a samo 65 u drugoj grupi zemalja.  

Rezultati Srbije na ključnim segmentima Indeks ekonomskih sloboda (na skali od 1 do 10, gde visa ocena označava viši nivo ekonomskih sloboda) u odnosu na prošlu godinu:

  • Državna potrošnja: iznosi 5,87 umesto 6,20
  • Pravni system i imovinska prava: iznosi 5,44 umesto 5,39 
  • Pristup zdravom novcu: iznosi 8,02 umesto 8,27
  • Slobodna trgovina: iznosi 8,10 umesto 7,46 
  • Poslovna regulacija iznosi 6,83 umesto 6,60

 

O Indeksu ekonomskih sloboda u svetu

Insitut Frejzer publikuje godišnji indeks Economic Freedom of the World  u saradnji sa Mrežom sa ekonomske slobode (Economic Freedom Network), grupom nezavisnih istraživačkih i obrazovnih institucija u gotovo 100 zemalja sveta. 

Indeks ekonomskih sloboda u svetu meri na koji način državne institucije i politike utiču na ekonomske slobode. Ovogodišnja publikacija rangira 165 zemalja i teritorija.

Indeks za rangiranje koristi 45 pojedinačnih varijabli, koje su javno objavljene od strane drugih eminentnih institucija, kao što su the Economist Intelligence Unit, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, V-Dem institut, Svetska trgovinska organizacija i druge. 

Indeks ekonomskih sloboda u svetu tokom godina postao je jedan od standarda za merenje kvaliteta poslovnog okruženja u međunarodnim okvirima, i rezultati zemalja na njemu jedna su od važnih faktora koji se uzimaju u obzir u pravljenju poslovnih odluka da li i gde investirati.