„Ideja je kao virus. Otporna. Veoma zarazna. Najmanje seme ideje može da poraste. Može da poraste i da te odredi ili da te uništi. Najmanja ideja poput: Tvoj svet nije realan. Jednostavna mala pomisao može promeniti sve.“ ( Dominik Kob, Inception, 2010.)
Postoji milion načina na koje bismo mogli da definišemo populizam, ali bih volela da počnem sa definicijom da je u pitanju bolest demokratije. Ova bolest se širi kao virus i živi od političke i ekonomske kulture autoritarnog statizma koji danas preovlađuje u Venecueli. Trenutno, Venecuela u potpunosti održava potrebu da uništi ideje koje bi mogle da promovišu popularnost kolektivizma i izgrade liberalnu alternativu kroz širenje ideja slobode. Na nesreću, u Venecueli najveći broj ljudi nikada se, opijen populizmom i političkim personalizmom, nije susreo sa pozivom na slobodu i prosperitet.
Politički mediokritet vodi populizmu
U Venecueli, neprestano smo u potrazi za „vrhovnim vođom“ kako bismo ga postavili na poziciju moći sa koje će, navodno, „rešiti sve naše probleme“. S obzirom da ne postoji nešto poput „volje naroda“, populisti su često harizmatski lideri koji makar mogu da stvore privid da su u stanju da ujedine ljude sa različitim pogledima i željama. Njihovi podržavaoci misle sledeće: „Verujemo da vođa otelotvoruje našu volju, tako da nam nisu potrebni prostori u kojima to može biti osporavano“ i „trebalo bi da pustimo vođu da obavi posao“. Odličan primer ovoga je način na koji personalizam Uga Čaveza prožima venecuelansku politiku. Njegovo autokratsko vođstvo vodilo je do opasnog obrasca u kojem on i vojska imaju središnju ulogu u vlasti i ekonomiji. Ova doktrina naglašavanja značaja, jedinstvenosti i nepogrešivosti njegove ličnosti, omela je predvidljivost i rutinu partijskih organizacija, podrila liberalno-demokratske institucije i dovela Venecuelu do trenutne krize u kojoj su institucije postale toliko osakaćene da je kriminal široko rasprostranjen, korupcija vodi preživljavanju, a kvalitet života je urušen. Ono što bi trebalo zaista da brine je da su te posledice vidljive tek nakon što arhitekte „socijalizma 21. veka“ naprave štetu, iako najveći deo društva i dalje smatra da vođi treba dati šansu. Sve se vrti oko manipulisanih masa.
Populistička upotreba jezika i izgradnja paralelnih stvarnosti zarad manipulacije masom
Važno je naglasiti ono za šta se venecuelanski akademik Karlos Ranhel zalagao tokom svog života: postoje politički mitovi koji opstaju u Latinskoj Americi, a naročito u Venecueli (populizam, anti-imperijalizam, revolucija i sl.) koji su koren ekonomskog i društvenog nazadovanja u regionu. Samo kroz prepoznavanje i uništenje tih mitova – putem argumenata zasnovanih na principima slobode (liberalne demokratije, vladavine prava i tržišne ekonomije) i povoljnih rezultata tamo gde se oni primene – naše zemlje mogu se izvući iz neznanja, siromaštva, nesigurnosti i autoritarizma. Ova ideja bi trebalo ponovo da posluži kao podsetnik, ne samo Venecuelancima, već svim stanovnicima Latinske Amerike, da ponovo razmisle da li bi trebalo da nastavimo da budemo žrtve političkog avanturizma kolektivističke levice, predstavljeni sektorom vladajuće klase koji promoviše korupciju i oportunizam. Žan-Fransoa Revel rekao je jednom da nerazvijenost regiona Latinske Amerike, iznad svega, jeste posledica više političkih nego ekonomskih razloga. Želela bih da dodam da je to i pitanje kulture; mada imamo obilje resursa i možemo da činimo sve, od penjanja na planine do istraživanja najdubljih okeana i osnivanja globalnih naftnih kompanija, iz nekog razloga ne možemo da odemo dalje od te ideje da su nam potrebni vrhovni politički gospodari koji će nam reći šta možemo, a šta ne možemo da činimo sa našim životima.
Kao što citat na početku ovog eseja ilustruje, socijalistički svet u kojem mnogi Venecuelanci žive, koji je postavljen na skandaloznim mitovima i lažima „nije realan“. Moramo da uzgajamo jednostavnu ideju: ukoliko želimo ponovo da budemo slobodni, odbrana slobode i ograničenje vlasti kao uslov za bezbednost i prosperitet naša su jedina alternativa.
Tekst je deo publikacije ,,Zloupotreba naroda 2 – Globalni izazovi“. Publikaciju možete preuzeti u digitalnom formatu, a prijatelji Libeka koji podrže naš rad publikaciju mogu dobiti u štampanom izdanju.