Sa velikim zadovoljstvom objavljujemo da početkom aprila pokrećemo novi obrazovni program Uvod u studije totalitarizma. Program će trajati od aprila do juna, a konkurs za upis prve generacije polaznika, sa opisom programa i ostalim detaljima, objavićemo za nekoliko dana.
Jedan od ciljeva ovog novog programa svakako jeste produbljivanje postojećeg i sticanje sveobuhvatnijeg znanja iz oblasti studija totalitarizma. Težimo propitivanju prošlosti i otkrivanju najrelevantnijih pouka za savremeni svet oko nas; propitivanju koje nije jednostrano osuđivanje kroz angažovano i selektivno suočavanje, već propitivanju koje jača analitičku konstituciju u savremenom promišljanju političkih opasnosti po slobodu pojedinca.
Ovakvo propitivanje jeste važno jer ono ne obuhvata samo razmatranje dva po obimu najveća i po užasu najrelevantnija totalitarna pokreta i režima dvadesetog veka već razmatra i druge pojavne oblike. Time se šire upoznajemo sa najrazličitijim aspektima totalitarizma.
Priča o totalitarizmu dvadesetog veka, svakako nije samo priča o moći, zločinima i obmanama. To je jedna temeljna opomena o neuviđanju mogućih društvenih posledica, neobazrivosti na ideološke parole i programe, nespremnosti da se netrpeljivost, mržnja, nasilje i smrt blagovremeno nazovu pravim imenom. Priča o totalitarizmu je, nažalost, žalosna priča o kompromisu sa osnovnim vrednostima Zapadne civilizacije.
Pouke ove priče relevantne su teme današnjice. U jeku porasta populističkih pokreta sklonih, između ostalog, demagoškim predlozima za instant rešavanje širih društvenih problema, u atmosferi straha od nepredvidljivih terorističkih napada i imigracionih upliva, dovodeći u pitanje mnoge nasleđene obrasce i institucije, a ne uzimajući u obzir moguće posledice, postepeno, ali sve više primetno ulazimo u polje velikih političkih rizika koji se lako prelivaju sa jednog područja na drugo.
Znanje o pomenutim poukama jasnije osvetljava ta polja političkih, ekonomskih i društvenih rizika. Rasprava o budućnosti oslonjena na ova zapostavljena znanja u današnjem vremenu neizvesnosti, predstavlja retko važan kontrolni resurs koji želimo da zajedno intelektualno uposlimo.
Težnja Libeka kao i do sada ostaje osnaživanje ljudi produbljivanjem tih znanja, stvaranjem novih mogućnosti za usavršavanje, istraživanje, postizanje uspeha i napretka u zajedničkoj borbi za stvaranje slobodnog i prosperitetnog društva.
Miloš Nikolić
predsednik Libeka