Veliki preporod Slovačke: Država koja je uspela da sustigne ostale

Predstavljamo vam uvod u poglavlje o Slovačkoj iz knjige Veliki preporod – Lekcije pobede kapitalizma nad komunizmom, koju izdajemo krajem juna ove godine. Celo poglavlje u PDF-u možete preuzeti ovde.

Slovačka

Zaostala zemlja koja je uspela da sustigne ostale

Ivan Mikloš

Pre 25 godina, 1989, bio sam mlađi docent na Fakultetu za Nacionalnu Ekonomiju pri Bratislavskoj Školi za Ekonomiju, gde sam predavao od kada sam diplomirao 1983. Tokom studija, na mene je snažno uticala prosvetljujuća knjiga Janoša Kornaija Ekonomija nestašice (Kornai 1980).

U Poljskoj je Solidarnost već ušla u parlament nakon delimično slobodnih izbora 1989. U Mađarskoj je vlada već mnogo godina sprovodila “gulaš“ socijalizam. Sovjetski Savez je već sprovodio Gorbačovljevu politiku perestrojke. U Čehoslovačkoj je međutim nivo političke i ekonomske represije bio znatan čak i po standardima komunističkih zemalja.

Nivo nacionalizacije u komunističkoj Čehoslovačkoj takođe bio je najviši u sovjetskom bloku. U vreme kada je Poljska imala mnogo privatnih poljoprivrednih gazdinstava, a Mađarska mnogo malih samozaposlenih preduzetnika, Čehoslovačka se i dalje oslanjala u potpunosti na državno vlasništvo i upravljanje ekonomijom. Naizgled nesvesni razvoja u drugim zemljama sovjetskog bloka, čehoslovački komunisti snažno su se odupirali bilo kakvim promenama. Učestvovao sam u studijskom programu Ekonomskog Instituta Plehanov u Moskvi nešto pred novembar 1989. Sećam se sve do danas koliko sam bio entuzijastičan povodom relativnog nivoa političke slobode koju je perestrojka donela u sovjetsku prestonicu. Nikada neću zaboraviti čudan osećan sukoba koji sam imao nakon što sam se posle mesec dana vratio kući. Sa jedne strane, bio sam uzbuđen što ću videti svoj dom i porodicu. Sa druge, shvatio sam da sam se vratio u komunistički režim koji je bio još rigidniji nego što sam to prethodno mislio. Vratio sam se 15. novembra. Sutradan su bili mali protesti koje su vodili studenti protiv režima u Bratislavi. Veliki studentski protesti u Pragu 17. novembra nasilno su ugušeni od strane policije. U roku od nekoliko nedelja komunistički režim u Čehoslovačkoj je pao.

Čehoslovačka je održala svoje prve slobodne izbore nakon pada komunizma u junu 1990, na kojima su pobedile reformski nastrojene antikomunističke partije. Jozef Kučerak, koji je postao zamenik premijera za ekonomske reforme, pitao me je da postanem njegov savetnik. Tako je počelo moje putovanje kroz postkomunističku tranziciju. Nakon toga proveo sam 12 godina u 4 reformske vlade i 6 godina u parlamentarnoj opoziciji. Pored toga, učestvovao sam u osnivanju i upravljanju proreformske istraživačke organizacije MESA10, i savetovao strane vlade po pitanju njihovih reformi. Stoga je moj ceo profesionalni život bio povezan sa postkomunističkom tranzicijom i ekonomskim reformama.

Početak tranzicije i raspad Čehoslovačke

Transformacija ekonomije koja je bila u državnom vlasništvu i pod centralnim planiranjem u onu koja se oslanjala na tržišne snage nije bila istorijski zabeležena.

Reformski proces pokrenut je 01. januara 1991, prevashodno pripremljen i vođen od strane čehoslovačke savezne vlade. Saveznu ekonomsku politiku odredio je tim koji je vodio tadašnji ministar finansija Vaclav Klaus, a bazirala se na programu koji je počela da primenjuje poljska vlada, naročito ministar Lešek Balcerovič.

Tokom tranzicije od komunistički dirigovane ekonomije ka onoj koja se oslanjala na tržišne sile, prvi meseci i godine bili su od kritične važnosti. Kako je rana tranzicija u Čehoslovačkoj detaljno opisana u poglavlju 3 od strane Vaclava Klausa, usresrediću se na tranziciju u Slovačkoj nakon raspada zajedničke države u 1993. Prvenstveno se bavim takozvanim drugim talasom reformi, koji se desio u 2003. i 2004.

Prvo bih, međutim, želeo da kažem par reči o samom raspadu i u kakvoj vezi je on bio sa tranzicijom. Slovačka je imala sreće jer je mogla da se besplatno šlepa uz svog većeg češkog brata na početku procesa. U to vreme, Slovačka se suočila sa manjkom kvalifikovanih eksperata u ovoj oblasti javne politike. Rane faze tranzicije bile su propraćene neizbežnom ekonomskom recesijom koja je bila preduslov za ekonomsku stabilnost. Pad je bio ozbiljniji u slovačkom nego u češkom delu zajedničke države, uglavnom zato što se slovačka privreda bazirala na teškoj industriji, koja je uglavnom izvozila na tržišta bivših komunističkih zemalja koje su takođe bile u ekonomskoj transformaciji.

Viši troškovi ekonomske transformacije u Slovačkoj su se akutno osećali. Tokom prvih meseci tranzicije, nezaposlenost je dostigla 11%, dok je u češkom delu Čehoslovačke ostala samo 3%.

Nezaposlenost je bila nova pojava i bila je veoma negativno ocenjena.

Stanovnici Slovačke imali su blagonakloniji stav prema komunističkom režimu nego što su to imali Česi (Švejnar 1997, 12), zato što je Slovačka istorijski pripadala zaostalijim regionima Austro-Ugarske imperije i kasnije Čehoslovačke dok je češki deo bio među najrazvijenijima. Shodno tome, nivo ekonomskog i društvenog napretka tokom 40 godina komunizma bio je mnogo veći u Slovačkoj nego u češkom delu.

Drugačije viđenje tranzicije u češkom i slovačkom delu federacije takođe je proizilazilo iz razumljivog i prirodnog napora za emancipacijom “malog brata“. Veliki broj Slovaka želeo je da promeni pravila zajedničke države na takav način koji bi im dao više moći i odgovornosti da odaberu sopstvenu sudbinu. Ovi često legitimni zahtevi nisu uvek nailazili na razumevanje. Što je bilo još problematičnije, agendu slovačke emancipacije su preuzeli populisti i demagozi čiji su zahtevi doveli do toga da funkcionisanje zajedničke države postane nemoguće.

Podela Čehoslovačke bila je odlučena rezultatima izbora održanih 1992. U Slovačkoj ogromnu većinu osvojio je populista Vladimir Mečijar, kritičar reformi, sa svojom HZDS partijom. Druga partija po uspehu bila je transformisana nekadašnja Komunistička partija. Najjača partija vlasti, prereformski i profederalno nastrojena ODU-VPN našla se izvan parlamenta, sa samo 4% glasova. U češkom delu federacije sa lakoćom je pobedila Građanska Demokratska Partija (ODS) Vaclava Klausa.

Ideje čeških i slovačkih predstavnika o ekonomskoj politici, a naročito o budućnosti zajedničke države, nisu bile kompatibilne. Kao rezultat toga, novi predstavnici su se složili da će se Čehoslovačka razdvojiti 01. januara 1993. Ekonomski uticaj podele na obe države naslednice bio je negativan, ali sa većim uticajem na slovačkoj strani.

Celo poglavlje u PDF-u možete preuzeti ovde.