Analiza prihodne i rashodne strane budžeta upućuje na to da su najavljivana smanjenja poreskog opterećenja u Srbiji ostavljena za neke naredne godine. Prihodi od poreza na zarade i rashodi za zaposlene pokazuju da nije predviđeno smanjenje nameta na zarade, a nema naznaka ni da će doći do smanjenja opterećenja privrede parafiskalnim nametima. Naprotiv – promena Zakona o finansiranju lokalne samouprave koja je prebacila deo prihoda od poreza na zarade sa nivoa gradova i opština na nivo Republike, upućuje na to da su stvoreni novi podsticaji da lokalni nivoi vlasti povećaju iznos, obuhvat ili obim lokalnih fiskalnih i parafiskalnih nameta.

Iako postoji realistično procenjivanje prihoda, smatramo da i dalje postoje ozbiljni fiskalni rizici zbog nereformisanih javnih preduzeća. Ovaj budžet ne donosi sa sobom bitna iznenađenja i smatramo da predstavlja još jednu propuštenu priliku da se javne finansije usmere ka politikama tržišnog prosperiteta društva.

Realistično sagledavanje prihoda – analiza prihodne strane budžeta

Ocenjujemo da su poreski prihodi realistično procenjeni, možda čak i malo potcenjeni. Nominalni prihodi republičkog budžeta veći su za 9,5% u odnosu na procene u budžetu za 2016. godinu. Usled znatno bolje naplate javnih prihoda koji su značajno premašili očekivane iznose, budžetirani prihodi u 2017. godini ne razlikuju se značajno od dosadašnje realizacije budžeta. To je u skladu sa predviđenim ekonomskim kretanjima, pre svega sa očekivanim privrednim rastom i stopom inflacije.

Tako su prihodi od akciza i poreza na dobit preduzeća na istom nivou ili nešto niži nego što se očekuje njihova realizacija u ovoj godini. Prihodi od PDV-a, sa druge strane, procenjeni su na 15 milijardi dinara više, što imajući u vidu stopu inflacije i rasta privatne potrošnje jeste ostvarivo i ne sadrži povećanje prihoda nastalih od suzbijanja sive ekonomije, slično budžetu za 2016. godinu. To je svakako primer dobre prakse jer se povećanje javnih prihoda na osnovu toga ne mogu sa sigurnošću predvideti, niti zaista sprovesti.

Iako je PDV jaz u Srbiji još uvek značajno niži u odnosu na svoj vrhunac zabeležen u 2007. godini, on se približio svom nivou u periodu 2009 – 2012. To može da upućuje na to da je veliki deo mera iscrpeo svoje rezultate i da je potreban novi sistemski pristup zarad eventualnog povećanja javnih prihoda iz ovog izvora. Jedan od neodložnih koraka ovde je svakako i temeljna reforma Poreske uprave, što još uvek kasni sa realizacijom.

U odeljku neporeskih prihoda, moguće je da je uplata dividendi javnih preduzeća precenjena – neporeski prihodi inače su veoma volatilni i teško predvidljivi, a javna preduzeća u Srbiji imaju velike probleme sa poslovnim politikama i upravljanjem, kao i pozicijom na tržištu tako da je upitno da li će uspeti da ponove tako visoke poslovne rezultate kao u ovoj godini što je rezultiralo visokim državnim prihodima od dividendi.

Pojedine kompanije kao što je npr. Telekom Srbija, takođe, se suočavaju sa velikom konkurencijom na tržištu i samo novim investicijama mogu da poprave svoj položaj ili imaju već hroničan nedostatak investicija (npr. Elektroprivreda Srbije) tako da je upitna politika visokih javnih dividendi. Pojedini neporeski prihodi, kao na primer prihodi od naplati licenci za 4G mrežu ne mogu se ponoviti i naredne godine.

Fiskalni rizici ostaju u budžetu – analiza rashodne strane budžeta

Rashodi republičkog budžeta pokazuju načelnu nameru da dolazi do nekih sistemskih promena. Rashodi za zaposlene su i u nominalnom iznosu malo smanjeni – imajući u vidu najavljeno povećanje zarada u određenim službama javnog sektora, ovo treba da upućuje na to da je predviđeno dalje, premda blago, smanjenje ukupnog broja zaposlenih.

Dosadašnje pravilo o zameni pet radnika koji napuštaju javni sektor zapošljavanjem jednog novog jeste dovelo do određenog smanjenja broja zaposlenih, ali ne nužno i do zadržavanja postojećeg kvaliteta javnih usluga ili njegovog povećanja. Za to je neophodno izraditi i primeniti funkcionalne sektorske analize koje bi trebalo tačno da identifikuju oblasti u kojima ima previše ili premalo zaposlenih, kao i na koji način promeniti organizaciju da bi se povećala efikasnost – uvođenje većeg broja internet servisa e-uprave svakako je jedan od neophodnih koraka, a pojedini koraci u ovoj oblasti i jesu napravljeni, ali je ovde situacija daleko od poželjne. Tek se očekuje puna primena Zakona o opštem upravnom postupku, koja bi napokon trebalo da prebaci troškove administriranja sa građana i privrede na same državne ustanove.

Značajno je povećanje kapitalnih rashoda u ovogodišnjem predlogu budžeta – javne investicije u Srbiji godinama su ispod nivoa uporedivih zemalja u Istočnoj ili Centralnoj Evropi, a stanje infrastrukture nije na zavidnom nivou (prema oceni Svetskog ekonomskog foruma). Povećanje javnih investicija međutim sa sobom nosi i druge opasnosti: izgradnju neodgovarajuće infrastrukture usled slabih analitičkih kapaciteta za ocene javnih investicija. Značajan deo ovih investicija dolazi putem bilateralnih kredita koji sa sobom nose i neke druge uslove, vezane za izvođače radova i tehnologiju.

Subvencije i dalje ostaju važna stavka budžeta – subvencije za železnicu nešto su smanjene, a subvencije za poljoprivredu povećane, ali je ukupna slika ista: privreda se i dalje selektivno pomaže sa uverenjem da je država (a ne preduzetnici) entitet koji zna kako privreda u Srbiji treba da izgleda i da se razvija.

Smanjenje tranzicionog fonda sa 6 na 3 milijarde dinara, iz koga treba da se isplaćuju otpremnine radnicima državnih preduzeća u restrukturiranju ili stečaju pokazuje da se načelno zatvara to pitanje. Kako je, međutim, u tim preduzećima i dalje zaposleno oko 45 000 radnika, ova sredstva nisu dovoljna, osim ako se ne očekuje njihovo veliko i uspešno preuzimanje. Umesto da budu privatizovana, neka od ovih preduzeća bila su i podržavljena konverzijom potraživanja u kapital. Kvalitet predloženih UPPR je upitan i verovatno je da značajan broj ovih preduzeća neće moći da ispunjava svoje obaveze i da je opet moguće da padnu na teret budžeta.

Velika javna preduzeća, pre svega Srbijagas, EPS i RTB Bor, uz Resavicu i Železnice Srbije, i dalje predstavljaju velike fiskalne rizike i mogu da u potpunosti promene budžetsku sliku i da ponište sve dobre rezultate u fiskalnoj konsolidaciji, ukoliko bi se njihovo loše poslovanje prelilo na budžet. Reforme ovih javnih preduzeća, osim možda Železnice, idu značajno sporije nego što je to predviđeno.

Nizak kvalitet javne administracije vidi se i u budžetu na budžetskim linijama, gde je značajna suma od preko 10 milijardi dinara namenjena novčanim kaznama i penalima po rešenju sudova i obaveznim taksama, kaznama i penalima. Pored toga, za naknadu štete nanetu od strane državnih organa namenjeno je skoro 1,5 milijardi dinara, što ukupnu cifru ovih neproduktivnih troškova penje na 93,5 miliona evra. Ovo je više od polovine svih sredstava za plate zaposlenih u srednjoškolskom obrazovanju koji zapošljava 31 000 zaposlenih.