U najnovijem izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu Instituta Frejzer, Srbija je zabeležila skor od 6,82 poena čime je zauzela 84. poziciju na ovom rangiranju od 165 zemalja. Ovaj pad od 0,4 poena u konačnom skoru u odnosu na prošlu godinu, značio je ujedno i pad od 12 pozicija na listi.
Ovo novo izdanje Indeksa zabeležilo je rasprostranjeno smanjenje nivoa ekonomskih sloboda, čak mnogo veće nego tokom finansijske krize 2008/9, sa prethodno zabeleženih 7,00 na 6,84. To je gotovo sigurno posledica protivpandemijskih mera kojima je ograničavano kretanje ljudi i robe kako preko granica, tako i u okviru samih zemalja ili kojima je država proširila svoje ingerencije u ekonomskim oblastima putem visokih transfera iz budžeta preduzećima ili stanovništvu, uz prateće visoko zaduživanje, ali i nacionalizaciju pojedinih preduzeća ili industrija.
Od zemalja iz regiona, najbolje je rangirana Rumunija (19), a prate je Bugarska (23), Albanija (26) i Crna Gora (40); Hrvatska i Severna Makedonija su na 61. mestu, a Bosna i Hercegovina na 89.
Hong Kong i Singapur tradicionalno su na vrhu Indeksa, a prate ih Švajcarska, Novi Zeland, Danska, Australija, SAD, Estonija, Mauricijus i Irska. Na dnu indeksa nalaze se DR Kongo, Republika Kongo, Iran, Libija, Argentina, Sirija, Zimbabve, Sudan i Venecuela. Druge važne zemlje zauzimaju sledeće pozicije: Japan 12, Nemačka 24, Italija 43, Francuska 54, Meksiko 65, Indija 90, Rusija 94, Brazil 114. i Kina 116.
Rezultati Srbije na ovogodišnjem Indeksu
Ukupan skor Srbije iznosi 6,82 što je blizu svetskog proseka, i rangirana je kao 84. na listi. U odnosu na prošlogodišnje izdanje Indeksa, Srbija je smanjila svoju ocenu za 0,4 sa prethodno zabeleženih 7,22 čime je izgubila 12 pozicija na rang listi, zauzevši sada 84. mesto. Naša zemlja se i dalje nalazi na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda – od evropskih zemalja od nas su lošije rangirane samo Grčka, Bosna i Hercegovina, Rusija i Ukrajina.
Oblast | Skor 2021. | Skor 2022. | Rang 2021. | Rang 2022. |
Konačna ocena | 7,22 | 6,82 | 72. | 84. |
Veličina javnog sektora | 6,56 | 6,41 | 94. | 94. |
Pravni sistem i imovinska prava | 5,51 | 5,50 | 68. | 68. |
Zdrav novac | 8,53 | 8,30 | 90. | 96. |
Slobodna trgovina | 7,93 | 6,70 | 55. | 81. |
Poslovna regulacija | 7,58 | 7,20 | 58. | 66. |
Srbija je, kao i u prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda, loše ocenjena u oblasti vladavine prava koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura. U ovakvom privrednom okruženju ne postoji adekvatni mehanizmi zaštite privatne imovine, što direktno dovodi do niskog nivoa domaćih investicija, i niskih stopa ekonomskog rasta.
Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za privilegovane interesne grupe, veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Takođe problem predstavlja i nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili pritisaka.
Javni sektor je i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira. Pored toga što je javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poređenju sa evropskim zemljama, usled fenomena zarobljene države: javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen (a ne kao servis građana) dok je državna administracija slabih kapaciteta usled političkog nepotizma prilikom zapošljavanja i napredovanja.
Međutim, i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je slobodna trgovina ili zdrav novac, i dalje ostaje niz problema. Srbija je još uvek izvan Svetske trgovinske organizacije (kao jedina evropska zemlja uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju). Propisi koji se tiču tehničkih standarda još uvek nisu potpuno u skladu sa evropskim pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja, i često je neprimereno zadržavanje robe na granicama, čak i kada je u pitanju samo roba u tranzitu. Narodna banka Srbije i dalje koristi značajne instrumente kontrole kratkoročnog kapitala, kao i zastarele propise za devizna plaćanja kojima se direktno otežava rad novim tehnološkim granama.
Pored ovih standardnih problema koji se ponavljaju iz godine u godinu, lošija pozicija Srbije u ovogodišnjem izdanju Indeksa posledica je različitih kontrola i mera koje su uvedene kao deo politike kontrole širenja pandemije. Indeks ekonomskih sloboda kao takav ne ocenjuje svrsishodnost ovakvih mera (one su možda spasile hiljade života, a možda nisu imale uticaja na zdravstvenu situaciju) što je posao epidemiologa i zdravstvenih radnika. Ali su ekonomske mere koje je Vlada bila usvojila kao prateći paket antipandemijskih mera već bili u stručnoj javnosti kritikovani kao previse izdašni i kao oni koji previse zadiru u načela tržišne privrede. Ovo se jasno vidi u činjenici da je globalni nivo ekonomskih sloboda tokom osmatrane godine smanjen za 0,16 poena dok je u Srbiji smanjen za 0,40 ili gotovo 2,5 puta više.
Više ekonomskih sloboda donosi više blagostanja – neophodnost daljih reformi u Srbiji
Nivo ekonomskih sloboda je u direktnoj vezi sa ekonomskim rastom – više sloboda u raspolaganju imovinom, pokretanju preduzetničkih poduhvata i niži porezi pogoduju konkurenciji, specijalizaciji, investicijama, inovacijama i tehnološkom razvoju.
Libekova meta studija pokazuje da čak 92% članaka objavljenih u naučnim časopisima na temu ekonomskog rasta i ekonomskih sloboda tvrdi da postoji pozitivna i statistički značajna veza ovih fenomena. Procena je da rast ekonomskih sloboda od 1 poena na skali 1 -10, doprinosi dugoročnoj stopi ekonomskog rasta od 1,24% preko povećanja nivoa investicija. Empirijska ekonomska istraživanja već decenijama ukazuju na vezu između kvaliteta ekonomskih institucija i ekonomskog rasta.
Ekonomski rast povezan je sa većim blagostanjem građana: ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup kvalitetnom zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi – siromašni ljudi u bogatijim društvima su često mnogo bogatiji od bogatijeg sloja u siromašnim društvima. Pored čisto ekonomskih boljitaka koji nastaju usled ekonomskih sloboda, one su povezane i sa političkim i građanskim slobodama – nema ekonomski neslobodnih društava koje su uspela da dođu do zavidnog nivoa građanskih sloboda i demokratije.
Imajući u vidu pomenutu poziciju Srbije, krajnje je vreme sprovesti dubinske reforme, prvenstveno u oblasti pravosuđa, državne administracije i poslovne regulacije. Srbija je još uvek zemlja u kojoj su neefikasna državna preduzeća veliki poslodavac, subvencije gotovo tri puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, a ukupna javna potrošnja ne samo visoka nego i neefikasna.
Slobodna trgovina, iako načelno proklamovana, ipak se praktično otežava lošim propisima, a poslovna regulacija guši preduzetničku inicijativu namećući visoke administrativne troškove, a zakoni se ne primenjuju podjednako prema svima.
Ekonomske slobode su potvrđeno dobar okvir za društveni razvoj
Prema ekonomskim istraživanjima objavljenim u naučnim časopisima, ljudi koji žive u ekonomski slobodnijim državama imaju viši standard života, više političkih i građanskih sloboda i žive duže. Na primer, prosečni dohodak po stanovniku u četvrtini zemalja sa najvišim nivoom ekonomskih sloboda iznosio je 48.251 USD u 2020, a u četvrtini zemalja sa najnižim dohotkom tek 6.542 USD.
Isto je i sa stopom siromaštva: u prvom kvartilu po ekonomskim slobodama, samo 2% stanovništva živi u apsolutnom siromaštvu (računato kao potrošnja manja od 1,90 USD dnevno) dok je to slučaj sa čak 31,5% stanovništva u zemljama koje čine poslednji kvartil. Takođe, očekivani životni vek iznosi 80,4 godinu života u ekonomski slobodnijim zemljama u odnosu na 66 godina u onim manje ekonomski slobodnim.
Istraživanje objavljeno u ovogodišnjem izdanju Indeksa nudi pregled naučnih članaka koji su kao jednu od varijabli koristili nivo ekonomskih sloboda, i pokazuje da su ekonomske slobode konstantno pozitivno povezane sa drugim varijablama koje se smatraju društveno poželjnim, kao što su viša stopa ekonomskog rasta, niži nivo nejednakosti, duži životni vek i slično. Od 1,303 referencirana rada njih 388 koristili su ekonomske slobode kao varijablu u istraživanju tražeći njihovu vezu sa nekim pozitivnim ili negativnim društvenim pojavama. Velika većina tih radova (njih 365 ili preko 95%) povezali su ekonomske slobode sa pozitivnim varijablama. Tek 33 rada, ili manje od 5% ukupnog broja istraživanja, tvrdila su da su ekonomske slobode povezane sa nekim negativnim pojavama ili da nisu statistički povezana sa dobrim pojavama. Ovakva diskrepanca ukazuje na poželjnost ekonomskih sloboda kao institucionalnog okvira za društveni razvoj.
O Indeksu ekonomskih sloboda
Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade od 1996 godine. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri ,,nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije“. Libek je od 2016. nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije. Podaci su dostupni za 165 zemalja na svetu, za svaku godinu u period 2000-2020, kao i za svaku godinu koja se završava sa 0 ili 5 u period 1970-2000.
Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti:
- Veličina javnog sektora,
- Pravni sistem i imovinska prava,
- Zdrav novac,
- Sloboda u međunarodnoj trgovini i
- Poslovna regulacija.
Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora. Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.
Kako je sakupljanje, provera i obrada podataka dugotrajan proces, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine; stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2022. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2020. godini. Pored toga, imajući u vidu da je zbog pandemije korona virusa World Economic Forum odlučio da odloži publikovanje novog izdanja svog Executive Opinion Survey dok je Svetska banka zvanično odustala od daljeg publikovanja Doing Business Report, u ovim segmentima zadržani su prethodno zabeležene ocene iz izdanja Indeksa za 2020. godinu.
Celokupan izveštaj možete pronaći OVDE.