„Srbija nije zemlja koja gaji tradicije liberalizma. Razlog tome je zaveštanje socijalizma, kolektivizma ukorenjenog u Srbiji od 1945. godine i neuspeh posle Petog oktobra. Ostali smo u okvirima socijalističkog učenja o odnosu države i pojedinca. Svaki pomak ka sistemu privatnog vlasništva se tumači kao radikalan iskorak ka neoliberalizmu. Nekada nije bilo tako“ ovim rečima uvodničar i moderator istorijskog panela konferencije „Sloboda i reforme“, Aleksandar Novaković sa Katalaksije, otvorio je panel „Geneza liberalizma u Srbiji“.

Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije, rekao je da postoje dva načela liberalne filozofije: Pravda/moral i efikasnost. „Kosta Cukić je utemeljivač ekonomskog liberalizma u Srbiji. On je bio đak Karla Raua. Nakon njega, Vladimir Jovanović i Čeda Mijatović su nosioci liberalne misli, svi pripadnici nemačke škole mišljenja. Nemačka škola priznavala je Adama Smita, dodavala više solidarističkog tona u ideologiju i imala veći uticaj kod nas. Radikali 80-tih godina XIX veka bili su više intervencionistički nastrojeni (carine, posebne povlastice). Prvu polovinu XX veka obeležili su Velimir Bajkić i Milan Stojadinović. Posle Velike depresije, liberali gube na popularnosti. Veliko ime za srpsku liberalnu misao bio je i Milan Žujović, dekan Pravnog fakulteta koji je uhapšen 1945. Danas je nosilac autoriteta među liberalima – Ljubomir Madžar“, zaključio je svoje viđenje razvoja srpskog liberalizma Mijatović.

Mijat Lakićević iz Novog magazina govorio je o „srpskim liberalima“ s kraja šeste i početka sedme decenije XX veka (Marko Nikezić, Latinka Perović; ’68-’72). „Izlaz iz krize se vidi na zapadu, oni su uveli tržišne elemente u KPJ. Tadašnji liberalizam je želeo povlačenje Partije iz upravljanja društvom i tržišnu ekonomiju. Ipak, niko se među njima nije zalagao za višepartijski sistem ili privatnu svojinu“, rekao je Lakićević.

Branko Bešlin, profesor Filozofskog fakulteta novosadskog univerziteta, rekao je da je liberalizam Ideologija građanskog društva. „U Vojvodini, Svetozar Miletić, Mihajlo Polit-Desančić ili Vladimir Jovanović bili su ipak nacionalisti i demokrate, ne u potpunosti liberali. Napredna stranka u kasnijem periodu više je težila liberalizmu. Polit-Desančić korene predliberalizma u Srba vidi u XVIII veku (Temišvarski sabor – Sava Tekelija poput engleskog vigovca)“, rekao je Bešlin i dodao da je nosilac liberalizma u Srba građanstvo a ne plemstvo kao u Mađarskoj. „Srpski liberali se okreću engleskim pa francuskim uticajima od 1862-63. Tada dolazi do prevođenja engleskih pisaca kao što su Džon Stjuart Mil, ili Tomas Bakl. Ekonomski liberalizam ipak je bio najmanje prisutan, što je očekivano jer je većina obrazovanijih ljudi bila zaposlena u državnoj službi ili su bili državni stipendisti)“, zaključio je Bešlin.