Najnovije izdanje Indeksa ekonomskih sloboda Heritage Foundation registruje blago poboljšanje stanja u Republici Srbiji. Napredak Srbiju pomera iz kategorije umereno neslobodnih u umereno slobodne zemlje, ali sporost kojom se ekonomske slobode u Srbiji povećavaju ne daje razlog za optimizam. Prostor za napredak je ogroman i umesto najava i obećanja neophodne su strukturne reforme okoštalog sistema kako bi se privredni ambijent Republike Srbije poboljšao.
Zašto su ekonomske slobode i privredni ambijent važni?
Malo stvari je potrebno za prosperitet jedne zemlje pored “mira, niskih poreza i podnošljivog deljenja pravde“ (Adam Smit). Ekonomska sloboda daje veće mogućnosti privrednicima da iskažu svoju ličnu inicijativu u pokretanju i vođenju preduzetničkih projekata, što vodi ekonomskom rastu i zapošljavanju.
Dobar privredni ambijent se sastoji od regulacije koja ne guši privredu već joj omogućuje da nesmetano funkcioniše i obavlja svoje aktivnosti, a porezi koji se naplaćuju nisu toliko visoki da otežavaju ili onemogućuju poslovanje. Građanima se zauzvrat pružaju neophodne javne usluge visokog kvaliteta, pre svega neophodno garantovanje imovinskih prava i vladavina zakona. Veliki broj ekonomskih studija pokazao je da su za dugoročni ekonomski rast zemalja nužne ekonomske slobode i vladavina prava.
Ekonomski rast Kine i Indije posledica je povećanja ekonomskih sloboda u tim zemljama. Nijedna od zemalja, osim onih koje su bogate prirodnim resursima, se nije razvila državnom privredom već privatnom inicijativom privrednika. Tako je i švedski standard posledica dobrog privrednog ambijenta i ekonomskih sloboda koje vladaju u Švedskoj (često uzimana kao uzor, Kraljevina Švedska nalazi se na 23. mestu Heritage Indeksa).
Ekonomske slobode u Srbiji
Od 2009. Srbija se kreće putem blagog poboljšanja na ovom indeksu. Ova poboljšanja su, međutim, mizerna kada se porede sa ostalim zemljama u tranziciji, te je Srbija i dalje na začelju Evrope po ekonomskim slobodama i kvalitetu privrednog ambijenta.
U regionu, od Srbije lošije je plasirana samo Bosna i Hercegovina, dok sve ostale zemlje imaju značajno bolji rezultat. Dakle, rezultat protržišnih reformi je veoma slab – poslednjih godina reformi gotovo da nije ni bilo. Napredak Srbije iz grupe zemalja koje su ocenjene kao uglavnom neslobodne u grupu onih koje su umereno slobodne rezultat je toga što se Srbija već nekoliko godina nalazi na granici, pa je i blago poboljšanje pomerilo u narednu kategoriju zemalja. Ukoliko bi se ovakav tempo napretka nastavio i u godinama koje dolaze, Srbija bi se u kategoriji ekonomski slobodnih zemalja našla tek 2050. godine.
| Zemlja | Skor |
|---|---|
| Bosna i Hercegovina | 59.0 |
| Crna Gora | 6.7 |
| Albanija | 65.7 |
| Makedonija | 67.1 |
| Hrvatska | 61.5 |
| Slovenija | 60.3 |
| Bugarska | 66.8 |
| Rumunija | 66.6 |
| Mađarska | 66.8 |
| Slovačka | 67.2 |
| Češka | 72.5 |
| Poljska | 68.6 |
| Srbija | 60.0 |
| Prosek | 65.1 |
Neophodni dalji koraci
Potrebno je mnogo više energije uložiti da bi se privredni ambijent Srbije popravio – naročito u najslabije ocenjenim oblastima kao što su vladavina prava, nivo korupcije i nivo državne potrošnje. Da bi Srbija mogla da računa na strane direktne investicije, ona mora da pokaže investitorima da je njihov kapital u zemlji siguran i da postoji prilika da kreira profit. To je, takođe, važno i za domaće investitore – od cvećare na uglu do velikih industrijskih kompleksa. U suprotnom, strani investitori će se opredeliti za druge zemlje gde procene da imaju bolje prilike, dok će se domaći uzdržavati od ulaganja u razvoj svojih preduzeća.
Da bi se kreirao ekonomski rast, potrebno je ojačati sudstvo – sudski procesi su spori i skupi, a presude su često podložne političkim ili drugim vainstitucionalnim uticajima. Smanjenje poreza, naročito poreza na rad koji rezultiraju visokom nezaposlenošću i zaposlenjem u neformalnoj ekonomiji, od izuzetnog je značaja. Potrebno je i unaprediti zakonske regulative koja trenutno nanose velike troškove privredi – na primer, procedure oko građevinskih dozvola i poštovanje poreskih propisa. Da bi Srbija ličila na Švedsku, mora da se ponaša kao Švedska.
Glavna rasprava ne bi trebalo da se vrti oko redistribucije postojećeg dohotka, već oko stvaranja nove vrednosti. Za to su neophodne reforme koje će unaprediti ekonomske slobode i privredni ambijent.
Šta je Indeks ekonomskih sloboda?
Indeks ekonomskih sloboda ( Index of Economic Freedom) od 1995. izdaje Heritage Foundation, organizacija iz Vašingtona, u saradnji sa listom Wall Street Journal. Ovaj indeks se, uz nekoliko drugih sličnih od kojih su najpoznatiji Economic Freedom of the World (Frasier Institute), Doing Business Report (World Bank) i Global Competitiveness Index (World Economic Forum), koristi da bi se izmerio nivo ekonomskih sloboda i privrednog ambijenta u privredama sveta.
Indeks ekonomskih sloboda meri vladavinu prava kroz sigurnost vlasničkih prava i nivo korupcije, ograničenu vladu kroz nivo javne potrošnje i fiskalne slobode, regulatornu efikasnost kroz monetarne slobode, slobodu poslovanja i ugovaranja rada, kao i otvorenost tržišta kroz slobodu trgovine, investicija i finansijske slobode.