Prema podacima novog izdanja Indeksa percepcije korupcije (Corruption Perception Index), Srbija se i dalje kotira kao zemlja u kojoj je korupcija široko rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem. Rezultat Srbije iznos 40 poena. Rezultat je lošiji od svih zemalja regiona osim Albanije i Bosne i Hercegovine, dok neke zemlje koje se često lošije kotiraju kao Senegal i Gana imaju značajno niži nivo korupcije. Ovi podaci ukazuju na neuspeh Vlade Srbije u rešavanju ovog problema i da je neophodan značajan zaokret u načinu kako se sprovodi borba protiv korupcije kako bi se došlo do značajnijih rezultata.
Indeks percepcije korupcije je kompozitni indeks (u sebi kombinuje više različitih pojedinačnih indeksa koji mere korupciju – kroz različitie apsekste ovog fenomena ili preko drugačije populacije koja je anketirana, npr. građani, domaći eksperti, poslovna zajednica itd) koji se koristi da izmeri nivo opažene korupcije. Imajući u vidu složenost fenomena korupcije, i nevoljnost njene prijave od
strane judi koji u njoj učestvuju, merenje percepcije je jedino što je moguće sa nekom tačnošću izmeriti, što opet donosi određene probleme (npr ako se o korupciji puno piše u medijima, verovatno je da će se nivo percepcije ovog problema povećati ali da je nivo korupcije zapravo ostao isti). Zemlje se rangiraju prema ukupnom broju poena koje ostvare, na skali od 0 do 100, gde veći broj poena ukazuja na manje prisustvo korupcije.
Nivo korupcije u Srbiji stagnira u proteklim godinama, iako je borba protiv korupcije i kriminala bila jedna od najvažnijih najavljenih tema vlade. Malo poboljšanje rezultata zabeleženo u 2013. godini je najverovatnije posledica velikih preidzobrnih obećanja, kao i hapšenje Miroslava Miškovića što je bio snažan signal građanima da će se voditi dosledna politika borbe protiv korupcije (anketiranje za
rezultat objavljen u toj godini je bilo vršeno tokom 2012, samo nekoliko meseci nakon tog slučaja), da bi se nakon par godina pokazalo da je stanje gotovo isto kao i ranije.
Iako su sprovedeni neki koraci u dobrom pravcu, pre svega u oblasti javnih nabavki u kojoj je donošenjem novog zakona otežano nameštanje javnih tendera ili u oblasti dodele državne pomoći, Strategija borbe protiv korupcije se ne sprovodi dosledno. Sa druge strane, nivo vladavine prava u zemlji veoma je nizak što ne obeshrabruje pojavu korupcije. Rezultati borbe protiv korupcije su mršavi, ako ih uopšte i ima. Zbog toga je potrebno promeniti pristup i više se posvetiti pažnju ne saniranju posledica nego otklanjanju uzroka koji kreiraju korupciju. Zbog toga je potrebno prvo razumeti da korupcija nije posledica moralnog posrnuća, nego postojećeg institucionalnog okvira kreiranog od strane države.
Potrebna je prava, dubinska reforma pravosuđa koja će ga učiniti brzim, dostupnim, profesionalnim i iznad svega nezavisnim od političkih krugova. Smanjenje prilika za korupciju može se izvršiti:
– Smanjenjem uticaja države na privredni i društveni život kroz završetak procesa privatizacije preduzeća u restrukturiranju, te privatizacijom državnih preduzeća koa se bave pružanjem usluga na tržišnoj osnovi.
– Uključivanjem privatnog sektora u komunalne poslove, te ukidanjem ili pojednostavljivanjem regulacija koje je teško poštovati jer nanose velike troškove a ne daju značajne društvene benefite.
– Uspostavljanjem regulatornog okvira koji je transparentan i pre svega predvidiv.
– Većom Transparentnošću trošenja javnih sredstava, te načina donošenja odluka.
– Značajnije korišćenje IKT servisa u radu državnih organa.
Libertarijanski klub Libek