Na panelu „Izlaz iz ambisa“, prvom panelu konferencije „Sloboda i reforme“, održanoj u hotelu Metropol, konstatovano je katastrofalno stanje u javnim finansijama Srbije i apelovano na njihovu hitnu reformu. Predstavljeno je i istraživanje Libeka na temu efikasnosti javnog sektora. Panel je moderirala Biljana Stepanović, magazin Nova ekonomija.
Mihailo Gajić, direktor Istraživačke jedinice Libeka, predstavio je naše istraživanje o efikasnosti javnog sektora u (post)tranzicijskim zemljama. Obrađene su zemlje koje su od 2004. postale članice EU, kandidati i potencijalni kandidati sa Balkana i Turska. “Srbija je sa 0.74 procentna poena u odnosu na 1, koliko je prosek – poslednja po efikasnosti javnog sektora među navedenim zemljama”, naveo je Gajić. Istraživanje dostupno na sajtu Libeka pokazuje i da su podizanjem efikasnosti javnog sektora moguće velike fiskalne uštede bez smanjivanja kvaliteta javnih usluga koje se trenutno pružaju građanima.
Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta naveo je da će u 2014. deficit budžeta biti oko 8% BDP, javni dug preko 70 % BDP-a, te da nije došlo do prave fiskalne konsolidacije. “Uloga države je da smanji birokratiju i poveća kapitalne investicije. Javna preduzeća su veliki problem na koji će se trošiti sve uštede od smanjenja plata”, rekao je Vučković i dodao da je sav efekat solidarnog poreza otišao na penale koje država plaća zbog neizmirenih obaveza.
Džo Lauter, direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) rekao je da je privredni rast nužan za rast prihodne strane budžeta i zaposlenosti. “Rast dolazi iz privatnog sektora i od rasta produktivnosti. Dobro poslovno okruženje je veoma bitno za rast produktivnosti u privatnom sektoru. U Srbiji postoji veliki stepen regulacije po svim svetskim indeksima, Srbija je 140/144 po WEF indeksu državne regulacije, a po USAID BEP modelu 3,7% BDP Srbije se gubi zbog regulacije i birokratije”, rekao je Lauter.
Dušan Korunoski, specijalni savetnik ministra privrede naglasio je da nameti na rad direktno utiču na konkurentnost privrede, a samim tim i na zapošljavanje. Korunoski je najavio da će u srednjem roku Ministarstvo privrede objaviti akcioni plan za smanjenje nameta na rad.
Predstavnica NALED-a, Jelena Bojović, predstavila je rezultate njihovih istraživanja. “Stav privrednika je da svaki drugi poslodavac u njihovom sektoru ne prijavljuje radnike. To pokazuje potpuno nepoverenje u državu, sudstvo i druge institucije. Osamdeset posto privrednika smatra da država ne raspolaže sredstvima na adekvatan način. Trideset posto je moralo da otpuste radnike u prethodnoj godini. Postoji tendencija stalnog pada produktivnosti i rasta sive ekonomije”, rekla je Bojović i predložila uvođenje elektronske uprave.
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenio je da je država nesposobna da obavlja bazične funkcije, poput sudstva i policije, a kamoli da investira ili da rešava druge probleme, te da je izuzetno loše kada država opstaje kao instrument da se namire klijenti i prijatelji vlasti.
Bojan Đurić iz Reformskog saveta rekao je da ljudi u Srbiji na izborima konstantno biraju veliku državu. “Kompetentni ljudi nemaju motivaciju da rade u javnom sektoru koji ima neverovatne bizarnosti na svakom koraku. Haos u javnom sektoru se preliva u politički sektor”, rekao je Đurić i insistiranje na smanjenju plata političara i stručnjaka u javnom sektoru ocenio demagogijom – “Ne možete očekivati da sposobni, motivisani ljudi dođu na te pozicije ako su neadekvatno plaćeni”.