Kriza bez granica – Problemi regiona su zajednički

Na panelu „Kriza bez granica“, u okviru Libekove konferencije „Sloboda i reforme“, ugostili smo partnere iz regiona koji su podelili probleme koje oni imaju u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji.

Davor Huić, politički analitičar iz Zagreba kaže da danas u Hrvatskoj postoji dve relevantne stranke i da obe streme levičarskoj ekonomiji. “U Hrvatskoj su politički akteri tradicionalno ideološki suprotstavljeni iako su im ekonomski programi praktičo isti. Nijedna od tri Vlade nije pratila preporuke Ekonomskog saveta, formiranog 2008, kao odgovor na ekonomsku krizu. Kad političke elite nisu sposobne da reše problem, to se zove – failed state”, rekao je Huić i ocenio da je u Hrvatskoj medijska scena slobodnija nego u Srbiji.

Vuk Vuković, sa Zagrebačke škole za ekonomiju i menadžment rekao je da u Hrvatskoj postoji problem ogromnog javnog duga od preko 80% BDP, dok deficit prelazi 6% BDP, a poseban problem je “rođački kapitalizam”. “Velike malverzacije na javnim nabavkama omogućile su političarima da obezbede podršku u procesu rentseeking-a. Zagreb je glavni primer za ovu vrstu korupcije. Taj sistem rađa jedno iskrivljeno društvo u kom se građani ne služe svojim sposobnostima već svojom podobnošću da bi uspeli”, ocenio je Vuković.

Predsednik udruženja “Multi” iz Tuzle, Admir Čavalić, naveo je da u BiH nema nijedne partije ili političara koji promovišu liberalne ideje. “Bosna je po Heritage indexu 102. po ekonomskim slobodama, druga najlošija u Evropi. Problemi su preglomazna administracija, pitanje privatnog vlasništva i korupcija”, rekao je Čavalić i dodao da očekuje bankrot nekoliko BiH kantona 2015. godine, te da protesti 2014. nisu imali liberalne zahteve, što je ocenio žalosnim. “Oktobarski izbori su možda prvi na kojima nacionalizam nije bio glavna tema, što je pozitivno po budućnost BiH”, ocenio je Čavalić.

Adnan Huskić, politički analitičar iz Sarajeva rekao je da nijedna vlast u BiH do danas nije pokušala da smanji javnu potrošnju. “Vlade su formirane u različitim koalicijama levice i desnice, ali razlike nije bilo. Obični ljudi koji glasaju na izborima u BiH su klijenti ovog sistema i njih ne treba kriviti. Oko 80 posto gradjana BiH je na ovaj ili onaj način zakačeno za budžet”, rekao je Huskić.

Ružica Stojanovska iz makedonskog Instituta za ekonomske poslove OHRID, ocenila je da su problemi Makedonije isti kao i problemi ostalih država u regionu, ali i da priznanja koja Makedonija dobija za ekonomske slobode ne pružaju dobru sliku. “Privatni sektor ne postoji zbog velikih kazni i indirektnih poreza, registracija, dozvola itd. Na ovaj način se većinski puni državni budžet”, navela je Stojanovska.

Tomislav Momirović, generalni direktor Mona hotel menadžmenta iz Beograda, rekao je da bez dublje integracije regiona nije moguće da se pojavi nijedna kompanija koja će biti konkurentna sa velikim tržištima. “Ulazak Hrvatske u EU je veliki korak, ali nadam se da neće proći kao Partizan u LŠ. Mi smo zemlje bez liberalne tradicije i nemamo preduzetnički duh koji može da podigne našu privredu, zato je integracija regiona važna”, rekao je Momirović i, osvrnuvši se na aktuelne međuetničke incidente Srba i Albanaca, dodao da je perspektiva regiona u ekonomskoj integraciji i smirivanju političkih tenzija.

Profesor Univerziteta Donja Gorica, Veselin Vukotić, na čiji je predlog 1998. godine Crne Gore uvedena marka, a kasnije i evro, rekao je da Crna Gora nema fiskalnu politiku jer najveći deo izdataka iz budžeta ide na plate. “Porez postaje harač koji se uzima samo da bi se isplatile plate i penzije. Kada se Vlada hvali povećanjem poreskih prihoda, ona ne govori o tome kako je povećala te prihode i kako to šteti preduzetnicima. Glasači su političarima bitniji od preduzetnika”, rekao je Vukotić i zaključio da rešenje vidi u spajanju univerziteta, istraživanja i preduzetništva.