Po najnovijem Indeksu zaštite imovinskih prava koje objavljuje Property Rights Alliance iz SAD-a, Srbija je zauzela 80. od 129 mesta među rangiranim državama sveta. Od zemalja našeg regiona lošije od nas rangirane su Severna Makedonija, Albanija kao i Bosna i Hercegovina.
U ovoj godini u odnosu na prošlu, zabeležili smo blago nazadovanje za tri mesta. Najveće nazadovanje zabeleženo je u segmentu fizičke zaštite imovine što je doprinelo smanjenju ukupne ocene Srbije.
Srbija, inače, nije izuzetak od globalnih trendova koji se tiču smanjenja ocena zaštite imovinskih prava – dok je prošlogodišnji skor iznosio 5,15 on sada iznosi tek 4,57.
Od devet varijabli koje su služile za rangiranje Srbije, relativno dobro stanje zabeleženo je samo u oblastima registracije vlasništva nad nekretninama i političkoj stabilnosti.
U svim ostalim oblastima Srbija beleži značajno niže vrednosti od prosečnih, a posebno u oblastima nezavisnosti pravosuđa, visine korupcije, dostupnosti kredita i pirateriji brendova. Institucionalno okruženje je ono koje najviše stoji na putu višoj zaštiti imovinskih prava.
Rezultati zemalja regiona
Skor | Rang | |
Slovenija | 6,00 | 37 |
Rumunija | 5,48 | 50 |
Crna Gora | 5,05 | 59 |
Bugarska | 4,97 | 64 |
Hrvatska | 4,92 | 65 |
Srbija | 4,57 | 80 |
Severna Makedonija | 4,31 | 90 |
Albanija | 4,12 | 99 |
Bosna i Hercegovina | 4,03 | 102 |
Samo pet zemalja na svetu je tokom ove godine povećalo svoj skor, to su: Bruneji, Haiti, Bangladeš, Finska i Nemačka, dok su sve ostale zemlje iskusile smanjenje svojih ocena.
Na vrhu liste zemalja po zaštiti imovinskih prava nalaze se Finska, Singapur, Švajcarska, Novi Zeland i Luksemburg, a na dnu Čad, DR Kongo, Haiti i Venecuela. Već ćetvrtu godinu za redom, rezultati Indeksa pokazuju zabrinjavajući trend smanjenja zaštite imovinskih prava u svetu – najbolji globalni prosek zabeležen je 2018. sa vrednošću od 5,74.
Ovaj trend smanjivanja vrednosti zaštite svojinskih prava poklapa se sa trendom smanjenja vrednosti drugih institucionalnih indeksa u svetu, koji se tiču nivoa demokratije ili kvaliteta upravljanja.
Važnost imovinskih prava
Rezultati Indeksa zaštite svojinskh prava visoko su korelirani sa pozitivnim ekonomskim pokazateljima, kao što su: visina dohotka (mereno BDP per capita) i visina investicija (mereno njihovim udelom u BDP), ali i sa drugim važnim pokazateljima koji mere nivo korupcije (Corruption Perception Index), inovacije (Global Innovation Index) ili korišćenje novih tehnologija (Global Adaptation Index).
Drugim rečima, preduslov za ekonomski uspešna društva i visok kvalitet života jeste jaka zaštita svojinskih prava i privatne imovine. Ovo se jasno vidi u poređenju najbolje i najlošije rangiranih zemalja na Indeksu: BDP per capita prvog kvintila (20% najbolje rangiranih zemalja) veći je 21 put od zemalja petog kvintila (najlošije rangiranih 20% zemalja).
O indeksu
Indeks zaštite svojinskih prava (International Property Rights Index) na međunarodnom nivou od 2007. poredi stepen zaštite imovinskih prava među zemljama. Indeks objavljuje organizacija Property Rights Alliance iz SAD-a, sa grupom međunarodnih partnera, od kojih je predstavnik za Srbiju Libertarijanski klub Libek.
Indeks se sastoji od tri komponente, od kojih se svaka računa na osnovu više varijabli. Sve varijable preuzimaju se iz drugih međunarodnih izvora, kao što su Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Doing Business Svetske banke ili Indikatori dobrog upravljanja Svetske banke. Svaka komponentna računa se kao prosek vrednosti varijabli koje je čine, dok se konačna ocena računa kao prosek sve tri komponente. Maksimalan broj poena koji se može dostići je 10.
- Pravno i političko okruženje
Nezavisnost sudstva,
Vladavina prava,
Politička stabilnost,
Nivo korupcije.
- Zaštita fizičke imovine
Zaštita svojinskih prava,
Registracija nekretnina,
Pristup kreditima.
- Zaštita intelektualne imovine
Percepcija zaštite intelektualnih prava,
Zaštita patenata,
Zaštita autorskih prava.