Četvrti panel konferencije „Sloboda i reforme“ bio je orijentisan na probleme u polju obrazovanja i načine njegove reforme.

Igor Popov iz Khan akademije smatra da, iako živimo u periodu transformacije obrazovanja, internet ga još nije dotakao. ‘Novi fokus obrazovnog sistema, nova metaveština koja bi bila ispred konkretne veštine koju stičemo – treba da bude odgovor na pitanje „kako učiti“? Menjaćemo poslove i profesije i moramo da se prilagođavamo.’, rekao je Popov i naglasio da treba preispitati klasični metod ocenjivanja. „Ocene treba da se ukinu, modela obrazovanja i alternativa ima mnogo. Moramo da ugradimo sistem motivacije. Učenici treba da insistiraju time na kvalitetu znanja, a da se ne zamaraju negativnim posledicama zastarelog koncepta ocene“, zaključio je Popov.

Jasmina Nikolić, stručnjakinja za reformu visokog obrazovanja, rekla je da je formalno obrazovanje bilo efikasno u jednom trenutku u prošlosti, kada su znanja bila postavljena redukcionistički, za potrebe tog vremena. „Živimo u periodu promene paradigme, ona je dosta spora. Informacija je uzrok za promenu paradigme. Prva promena je bila iz usmene u pisanu formu-kulturu. Sledeća je bila transformacija u štampanu kulturu, a sada je u toku digitalna revolucija“, rekla je Nikolić i usaglasila se sa prethodnim govornikom da je ocenjivanje postalo nepotrebno.

Jovana Tripunović iz Beogradske otvorene škole naglasila je važnost transparentnosti. „Korupcija se iz visokog obrazovanja preliva u sve druge sfere obrazovanja, prenošenje vrednosti je kompromitovano. Reforma sistema može da se uporedi sa preseljenjem groblja, a ovi iznutra ne pomažu“, slikovito je opisala Tripunović i deo odgovornosti za izostanak reformi pripisala i dobrim profesorima i privatnim fakultetima koji se nisu pobunili kad su saznali da su njihove kolege korumpirane, primaju mito, ili izdaju prazne diplome.

Profesor Fakulteta političkih nauka i narodni poslanik Nove stranke, dr Vladimir Pavićević svoje izlaganje koncipirao je u pet ključnih poenti što se tiče stanja u obrazovanju i reformi: „Prva je značaj okupljanja. Druga – prepoznavanje važnosti obrazovanja. Treća je predstavljanje programa. Četvrta – prepoznavanje razorenosti sistema školstva. Peta poenta – 41 praktična mera za 8 ciljeva u 5 podsistema školstva, koje predlaže Nova stranka“, slikovit je bio Pavićević.

Direktor Istraživačke jedinice Libeka, Mihailo Gajić, predložio je uvođenje vaučerizacije – direktno finansiranje učenika umesto institucija. „Ova mera delom je uvedena u Švedskoj, Danskoj, Čileu i delimično u USA. Svrha vaučerizacije je da se uvede princip konkurencije, kako bi se povećao kvalitet a smanjili troškovi. Vaučerizacija ide u korist siromašnim a darovitim učenicima. Ako je nešto besplatno, nije jeftino. Godišnje osnovno obrazovanje u Srbiji košta 190 000 dinara“, rekao je Gajić i objasnio da je ključni razlog te statistike – preveliki broj zaposlenih. „ Broj dece u osnovnim školama od 2010. smanjen je za jednu trećinu a u istom periodu broj zaposlenih je povećan za jednu petinu“, zaključio je Gajić i kao najveće političke prepreke za vaučerizaciju naveo sindikate, ministarstvo i političku korist izbornih aktera.