U Ustanovi kulture „Parobrod“ održano je predavanje direktora Ajn Rend instituta – dr Jarona Bruka. Doktor Bruk je polaznicima i alumnistima Libekove Akademije liberalne politike održao predavanje na temu „Capitalism without guilt“.
‘Kapitalizam je sistem koji je u poslednjih 250 godina doveo do najvećeg rezultata. Probali smo sve druge sisteme, kada ih uporedimo na svim meridijanima, možemo da zaključimo – kapitalizam daje rezultate. Ipak, u većini država, trenutno se dešava obrnut proces – okreću se leđa slobodnom tržištu. Šta je uzrok tome? Ajn Rend je ovaj neuspeh predvidela – ljudi nisu motivisani samo ekonomskim podsticajima, ljudi teže da ne dožive osudu zajednice kojoj pripadaju, a koja im nameće osećaj krivice. Tržište je, s druge strane, rezultat ličnog interesa prodavca i kupca – ni jedni ni drugi ne misle na one druge dok prodaju, odnosno kupuju proizvod. Adam Smit je rekao: „Pekar se ne brine za mušteriju dok nabavlja namirnice za hleb, peče ga i prodaje. On se brine za sopstveni interes i svoju porodicu.“ Kapitalizam i slobodno tržište su mesta na kojima se lični interes ali i benefit za druge ljude – najbolje ostvaruju’, rekao je Bruk.
Bruk je doveo u pitanje i uvrežene moralne stavove: „Naučeni smo da je žrtvovanje i nesebičnost način ostvarenja morala. Kada vam nameću obavezu da je nužno da se žrtvujete za svakog čoveka, tada se u vama svaki put kada radite nešto u svom interesu stvara osećaj krivice. Bil Gejts je primer lošeg čoveka ako primenimo ove standarde u praksi – bez obzira koliko je ljudi zaposlio, koliko je doprineo razvoju tehnologije, koliko je stvorio novih proizvoda – on je neko ko ima 70 milijardi dolara jer je život posvetio ličnom interesu umesto da se odrekao svega i živeo asketski. Isto može da se primeni na sistem kapitalizma – bez obzira koliko je novih poslova stvorio, koliko je najsiromašnijim ljudima podigao standard, kapitalizam se smatra lošim jer je zasnovan na sebičnosti.“
„Naučeni smo i da sebičnost definišemo kao ugrožavanje drugih. Ta reč se koristi jednako za opisivanje i biznismena i lopova. U praksi, to dovodi do percepcije privrednika kao ljudi koji žele da prevare svoje mušterije i tako zarade novac. Konsekventno, stvara se sve veća regulacija tržišta i uvećanje moći državnih birokrata koji navodno treba da nas zaštite od sebičnog privrednika – birokrata se smatra nesebičnim jer radi u javnom interesu. Ajn Rend je dovela u pitanje ovakvo shvatanje morala“, nastavio je Bruk.
„Stav Ajn Rend je da je tvoj život tvoje vlasništvo, da je samožrtvovanje loše, a upražnjavanje ličnog interesa jedina moralna stvar – pojedinac ne treba sebe da podređuje sebe društvu. Za Rend, lični interes znači stalno razmišljanje, upotreba uma, bivanje racionalnim. Zbog toga se to zove racionalnim ličnim interesom, a opozit racionalnom ličnom interesu je – prinuda i sila“, zaključio je Bruk.
O temi dolaska do ciljeva objektivizma, Bruk je rekao: „Ukoliko želimo da dobijemo bitku za kapitalizam, moramo prvo da dobijemo bitku za individualizam, odnosno moralnost sebičnosti. Politika i ekonomija su samo proizvodi moralnih načela. Zato nam treba etička revolucija koja će dovesti do toga da svako od svog života napravi najbolje što može. Do takve filozofske promene može da dođe samo kroz stalnu edukaciju.“