Predložiti rebalans budžeta tek krajem oktobra, umesto polovinom godine kada su privredna kretanja pokazala da predikcije budžeta o visini budžetskih prihoda ne mogu da se ostvare, pokazuje neposvećenost kreatora ekonomske politike ovom problemu. U trenutku usvajanja rebalansa, ostaće još 2 meseca tokom kojih će moći da se mere koje se u njemu nalaze primene. Samim tim, kakve god one bile, nije moguće očekivati neke značajnije fiskalne uštede. Rebalans budžeta daje i naznake kako će izgledati ekonomska politika vlade u budućnosti, što će pre svega biti oličeno u budžetu za narednu godinu.
Prihodna strana
Opet se pokazuje da su projekcije poreskih prihoda sa kraja prošle godine precenjene, kao i u prethodne dve godine. Najveći pad poreskih prihoda je lociran u manjoj naplati PDV-a i akciza, i pored toga što je privilegovana stopa PDV-a povećana početkom godine. Tome je doprineo manji privredni rast od očekivanog (umesto procenjenog 1%, sada je procenjen pad privrednih aktivnosti od 0,5%) ali verovatno i povećanje poreske nediscipline. Opet se potvrdilo pravilo da će povećanje poreskih stopa u Srbiji pre voditi smanjenju, a ne povećanju poreskih prihoda. Pad naplaćenih akciza je dramatičan kod duvanskih proizvoda (čak 20%), što znači da je upotreba nelegalnog rezanog duvana ili cigareta u porastu. Istovremeno, politika markiranja goriva da bi se suzbio promet nelegalnih naftnih derivata je dao dobre rezultate povećavši prihode od naplate akciza na gorivo.
Rashodna strana
Rashodi budžeta pokazuju da koliko god da se politika štednje najavljuje, nje nigde nema. Ukupni rashodi budžeta umesto da budu smanjeni su čak povećani, za 9,4 milijarde dinara. Ovaj iznos nije veliki, ali pokazuje da rebalans ne ispunjava glavni uslov – smanjenu javnu potrošnju da bi se smanjio budžetski deficit. Povećanje rashoda je skoncentrisano u tekućoj potrošnji, i to u sektoru subvencija koje su povećane za 12,8 milijardi dinara ili 16%. Ukupna ušteda nastala privremenim smanjenjem plata u javnom sektoru iznosi 11,5 milijardi dinara, što znači da je smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru iskorišćeno da bi se u životu održale firme gubitaši (neefikasnost nekih od tih firmi pokazuje istraživanje Libeka koje je pokazalo da je jeftinije kada Železara ne radi, nego kada proizvodi). Drugi veliki problem koji oslikava neadekvatnost trenutne ekonomske politike su transferi RFZO koji su povećani čak 20 puta (sa 668 miliona na 13,3 milijarde dinara) – ovi transferi su postali neophodni promenom iznosa socijalnih doprinosa kada su doprinosi za RFZO smanjeni za 2 procentna poena a doprinosi za PIO povećani za toliki iznos. Želja zakonodavca je bila da se trenutni suficit u RFZO prebaci u PIO i tako smanje transferi za njega iz budžeta, što je pravdano time da RFZO može da izgubljena sredstva nadoknadi reorganizacijom. Ovo se nije desilo pa je potrebno da budžet sada transferiše sredstva da se popuni deficit RFZO.
Garancije za kredite koje uzimaju javna preduzeća su smanjene za oko 230 miliona evra, ali je, međutim, za sličnu sumu povećan iznos projektnih zajmova te u ovoj oblasti nema napretka.
Ocena rebalansa
Povećanje ukupnog iznosa javne potrošnje, umesto smanjenja, signalizira da Vlada ne vodi fiskalnu konsolidaciju u pravom smeru, dok veliko povećanje iznosa za subvencije pokazuje udaljavanje od mudre ekonomske politike. Iako se za samo 2 meseca, koliki je rok trajanja novog budžeta, ne mogu očekivati veliki dometi ipak je njegov sadržaj indikativan jer upućuje na ekonomsku politiku koja će se voditi u narednom periodu. Treblo bi da sačekamo budžet za 2015. godinu, ali naznake iz ovog rebalansa nisu ohrabrujuće jer pokazuju da ekonomska politika ne ide putem smanjivanja javne potrošnje i rasterećivanja građana i privrede, već ka privredi zasnovanoj na subvencijama, što nije put ka ekonomskom rastu i prosperitetu građana Srbije.