Ideologija libertarijanizma postala je jedna od žarišnih tačaka politike u SAD, a milioni Amerikanaca sada se izjašnjavaju kao libertarijanci – ili makar spadaju u ljude koji su fiskalno konzervativni, socijalno tolerantni i skeptični prema vojnim intervencijama bilo gde u svetu – i mogli bi da budu značajan faktor u izbornoj utakmici naredne godine, utakmici koja menja i oblikuje svetsku politiku. No šta su stvarno libertarijanci, šta žele i koji su njihovi stavovi? Dejvid Boaz, potpredsednik Cato instituta, sve uticajnijeg američkog tink-tenka, čest gost u najuglednijim američkim medijima i jedan od uticajnijih mislilaca u Americi, verovatno je najbolji čovek za odgovore na ova pitanja.

Bez obzira na činjenicu da je do najvažnijih izbora na svetu, onih za novog četvorogodišnjeg podstanara Bele kuće, ostalo još više od godinu i po dana, ne prođe dan a da američki mediji ne donesu anketu o šansama potencijalnih kandidata iz obe glavne stranke. Kod „izazivača“, republikanaca, izdvojilo se nekoliko imena, poput Džeba Buša, nastavljača političke dinastije iz Teksasa i Floride, ali najviše pažnje bez sumnje privlači Rend Pol, senator iz Kentakija, jednako s pedigreom (sin je čuvenog višedecenijskog kongresmena i neuspešnog predsedničkog kandidata Rona Pola), kojeg je nedavno magazin Tajm na naslovnoj strani nazvao „Najinteresantnijim čovekom u američkoj politici“.

Uz Renda Pola, čak i više nego ime njegove partije, neizbežno se provlači termin „libertarijanac„. Filozofija, odnosno ideologija libertarijanizma postala je jedna od žarišnih tačaka politike u Sjedinjenim Američkim Državama, a milioni Amerikanaca sada se izjašnjavaju kao libertarijanci – ili makar spadaju u ljude koji su fiskalno konzervativni, socijalno tolerantni i skeptični prema vojnim intervencijama Amerike bilo gde u svetu – i mogli bi da budu značajan faktor u izbornoj utakmici koja menja i oblikuje svetsku politiku. No šta su stvarno libertarijanci, šta žele i koji su njihovi stavovi?

Dejvid Boaz – sticajem okolnosti takođe iz Kentakija, kao Rend Pol – verovatno je najbolji čovek za odgovore na ova pitanja. Boaz je potpredsednik Cato instituta, sve uticajnijeg američkog tink-tenka, kojeg su pre četiri decenije osnovali Marej Rotbard i Čarls Koh, prebogati industrijalac i član još jedne dinastije – one koja poseduje verovatno najveću privatnu firmu na svetu.

On je čest gost u najuglednijim američkim medijima, bilo da ga intervjuiše mesečnik Atlantic, bilo da sarađuje sa Njujork Tajmsom ili Vašington Postom, bilo da se pojavljuje na nacionalnim televizijama, bilo da, kao prošlog meseca, o libertarijanizmu napiše autorski tekst upravo za Tajm, gde je pohvalno govorio o Rendu Polu. Zovu ga autorom „libertarijanskog manifesta“, jednim od uticajnijih društveno angažovanih mislilaca u Sjedinjenim Državama i čoveku čija se reč sluša s pažnjom, ne samo u krugovima istomišljenika.

Zahvaljujući Libertarijanskom klubu Libek, Nedeljnik je dobio ekskluzivnu priliku za intervju sa Dejvidom Boazom, čije su knjige „The Libertarian Mind“ i „The Libertarian Reader“ (prvu je napisao, drugu uredio) nedavno izašle i mogu se naći na Amazonu i drugim sajtovima.

– – –

Kako biste u jednoj rečenici pokušali da sažmete šta je libertarijanizam?

Libertarijanizam je filozofija lične i ekonomske slobode. Moglo bi se reći da je to ideja da odrasle osobe imaju pravo i odgovornost da same donose važne odluke o svojim životima.

Temelji libertarijanizma postavljeni su pre više od pola veka, učinio je to Marej Rotbard. Zašto tek danas on stiže u mejnstrim? Koji su bili politički i društveni preduslovi da se to dogodi?

Libertarijanizam je mnogo stariji. Konflikt između slobode i moći star je koliko i čovečanstvo. U 17. veku engleski leveleri i Džon Lok prvi su dali nacrt ključnih principa i političke agende libertarijanizma ili liberalizma. I američki revolucionari bili su inspirisani libertarijanskom vizijom slobode i limitirane vlade. Moderni američki pokret verovatno je pokrenut 1943. godine kada su tri čudesne žene – Rouz Vajlder Lejn, Izabel Paterson i Ajn Rand – objavile svaka po knjigu o slobodi. Potom je pojačan oko 1970. kada su Vijetnam, Votergejt i stagnacija otkrili stepen korupcije i neuspeha vlasti. U poslednje vreme, talas plime prema velikoj vladi, u vidu Patriotskog akta, finansijske krize, paketa za spasavanje Volstrita, Obaminog preuzimanja sistema zdravstvene zaštite i otkrića o tome da američka vlada špijunira stvorili su libertarijanski odgovor. Tako postoje dva glavna faktora za ponovni uzlet libertarijanizma: širenje knjiga i ideja, i odgovor ekspanziji vlade tokom administracija predsednika Buša i Obame.

Sloboda je, po vama, najveća vrednost. No čini se da je trenutna politička klima u svetu diktirana pokušajima da se slobode smanje, bilo zbog „političke stabilnosti“, „nacionalne bezbednosti“ i slično?

Neki ljudi će uvek pokušavati da steknu više moći, i to je ono što danas vidimo. Ti argumenti uključuju političku stabilnost, nacionalnu bezbednost, zaštitu dece, nejednakost, siromaštvo. Uvek će biti sila koje žele da potisnu slobodu i da primene sredstva prisile vlasti. Ali ne bih rekao da je to suština današnje klime u svetu. Izveštaj „Ekonomska sloboda u svetu“ pokazuje da ona konstantno raste od 1975. godine, a Freedom House navodi da sve više država uživa u političkim i građanskim slobodama.

Libertarijanizam je i dalje, ipak, pretežno „američka stvar“. Možete li da vidite njegovo širenje preko okeana, u Evropu, gde su „snažne vlade“ i dalje dominantne, posebno ako imate u vidu pokrete koji se događaju u Grčkoj i Španiji?

Organizacija Evropski studenti za slobodu privlači na hiljade ljudi na konferencije širom Evrope. To po meni pokazuje oživljavanje klasičnih liberalnih ideja među mladima. Duga recesija naterala je mnoge da zatraže jednostavna rešenja, a to ohrabruje velike vlade. Ali evropske „države blagostanja“ polako postaju neodržive, a to će stvoriti šanse da se smanji potrošnja i da se dozvole veće ekonomske slobode.

Malo je teže objasniti sve to u Srbiji, gde čak ni pojmovi tipa „levica“ i „desnica“ nisu dovoljno jasni. Kako biste nekom u našoj zemlji rekli zašto je libertarijanizam dobar?

Narod Srbije platio je veliku cenu zbog decenija u kojima su njihovi vladari eksperimentisali sa socijalizmom, nacionalizmom i neograničenom moći. Sve veća globalizacija svetske ekonomije znači da države koje žele da napreduju moraju da prihvate decentralizovani, deregulisani ekonomski model, okrenut tržištu. Ne možete da izbegnete svetsko tržište u 21. veku; ili, da budem precizniji, ako to uradite, ostaćete van tokova fenomenalnog ekonomskog rasta koje će nam doneti globalna tržišta i tehnološki razvoj. Tako da je prvi razlog zbog kojeg građani Srbije treba da budu zainteresovani za libertarijanizam prilično jednostavan i praktičan: to su ideje koje pokreću moderni svet, a moderni ljudi treba da budu upoznati sa njima. Drugi razlog je što libertarijanizam svakoj zemlji nudi obećanje mira, ekonomskog rasta i društvene harmonije.

Kada sam prošle godine boravio u Americi tokom izbora, primetio sam da sve više mladih ljudi sebe smatra libertarijancima, čak i više nego demokratama ili republikancima. U čemu je privlačnost ovih ideja mladim glasačima?

Današnji mladi Amerikanci odrasli su u eri neverovatno velikih izbora – od medija, zabave do životnih stilova. Njima se ne sviđa da im drugi govore šta da rade, niti oni žele da govore drugima šta da rade. Zato su veoma liberalni po pitanjima kao što su marihuana i prava homoseksualaca. Oni znaju da je vlada ukočena, neefikasna, nazadna, rasipnička. Kako budu odrastali i počinjali da plaćaju poreze i da šalju svoju decu u školu, mislim da će biti veoma skeptični da će vlada dobro potrošiti njihov novac ili da će vlada odabrati najbolju školu za njihovo dete. Zato očekujem da američka politička kultura bude još više liberalna, kako „milenijalsi“ budu postajali njen sve značajniji deo.

U nedavnom tekstu u magazinu Tajm pisali ste o Rendu Polu kao mogućem kandidatu republikanaca za predsedničku trku 2016. godine. Zašto je on epitom toga što je libertarijanizam?

Lično nisam podržao nijednog kandidata, pošto radim za nepolitičku organizaciju. Ali očekujem da će većina libertarijanaca podržati kandidaturu Renda Pola. Nijedna osoba ne može da bude sama epitom svega što je libertarijanizam, ali Pol u Senatu snažno podržava smanjenje poreza, manje trošenje, manje regulacije, reformu krivičnog pravosuđa i veliki je protivnik vladinog špijuniranja i beskrajnih ratova u inostranstvu. To ga čini veoma privlačnim liberalima.

Rand Paul

Neki ga ipak kritikuju zbog stavova o istopolnim brakovima i abortusu, ali baš i oko spoljne politike. Amerikanci su nesumnjivo zabrinuti zbog ISIS-a i događanja u Ukrajini i nisam siguran da im se dopada ideja da njihova vlada ne planira da uradi ništa po tom pitanju?

Nijedan politički kandidat nije savršen. Rend Pol ima najpribližniju agendu libertarijanizmu od svih drugih političkih figura. Mnogi libertarijanci neće se slagati s njim i drugim republikancima o istopolnim brakovima ili abortusu, ali ako traže kandidata naklonjenog libertarijanizmu – a koji ima šanse da pobedi na predsedničkim izborima – on je verovatno najbolji izbor. Trenutno, sa situacijom u Ukrajini i sa ISIS-ovim odsecanjima glave na televiziji svakog dana, Amerikanci jesu malo ratobornije nastrojeni. Ali za godinu dana, kada se približi glasanje, verujem da će građani ponovo shvatiti da su umorni od tih nebrojenih ratova.

Koje je vaše lično mišljenje o Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku?

Postoji mnogo strašnih događanja u svetu koje američka vojska ne može i ne treba da rešava. I Ukrajina i Bliski istok su savršeni primeri. Države Bliskog istoka treba da povedu borbu protiv Islamske Države. Evropske zemlje treba da sarađuju kako bi smanjili uticaj ruske intervencije u Ukrajini i sprečili širenje popularnosti Vladimira Putina. Ali ni Sjedinjene Države i Zapadna Evropa ne žele da idu u rat u Ukrajini.

Postoje li neki drugi političari koji vam se dopadaju, čak i ako su iz Demokratske stranke?

Lično, sviđaju mi se kongresmeni Džastin Amaš i Tomas Masi. Iz libertarijanske perspektive, neki američki političari su dobri u nekim stvarima, ali ne i u drugim. Guverneri Pet Mekrori iz Severne Karoline, Sem Braunbek iz Kaznasa, Pol LePejdž iz Mejna i Majk Pens iz Indijane imaju dobre rezultate što se tiče poreza i javne potrošnje, ali nisu previše liberalni po pitanju ličnih sloboda. Senator Ron Vajden i kongresmen Džered Polis – obojica su demokrate – vode borbu protiv državnog nadziranja, ali takođe glasaju za trošenje novca od poreza. Libertarijanci se uglavnom opredeljuju od pitanja do pitanja.

Ko je, po vama, bio najuspešniji američki predsednik? A ko najmanje uspešan?

Džordž Vašington poveo je Američku revoluciju, zasnovao vladu, a potom se postarao da će ona biti republika, time što je napustio položaj. Teško je biti bolji od toga. Sem ako vam se dopada Džon Tajler, pošto on nije uradio skoro ništa u kabinetu. Dobar kandidat za najgoreg predsednika je Vudro Vilson, koji je poveo Ameriku u Evropski rat i od njega napravio Prvi svetski rat, najveću katastrofu 20. veka.

Kako će se istorija sećati Baraka Obame?

Prevashodno kao prvog Afroamerikanca u Beloj kući, i time simbola naše duge borbe da pobedimo rasizam. Ali verujem da će politički biti upamćen po tome što je rukovodio najsporijim ekonomskim oporavkom koji pamtimo i što nas je zadržao u dugim ratovima u koje smo upleteni.

Izvor: Nedeljnik, Marko Prelević