Od 27. juna, Dana poreske slobode, prestajemo da radimo za državu i počinjemo da radimo za sebe i svoju porodicu. Do tog dana radimo da bismo platili sve poreze i doprinose – porez na dohodak, socijalne doprinose za obavezno penziono i zdravstveno osiguranje, PDV i akcize pri kupovini proizvoda, porez na imovinu za kuće i stanove u kojima živimo, kao i razne druge manje poreze, takse i naknade.

Kako se računa Dan poreske slobode Srbije?

Dan poreske slobode računa se u odnosu na nivo javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP). Ova vrednost pomnoži se sa brojem dana u kalendarskoj godini i po potrebi zaokruži na najbliži dan. Ove godine to je 27. jun.

U Srbiji ovaj datum obično pada početkom juna. Najranije je obeležavan 2005. kada je bio 25. maja, ali ove godine je pomeren čak na 27. jun velikog zbog povećanja javne potrošnje usled pandemije korona virusa, ali i neumerenih državnih programa.

Dakle, tek od tog datuma prestajemo da radimo za razne državne agencije i servise, i možemo da se posvetimo našim ličnim, kao i ciljevima naše porodice.

Platforma Moj porez – kako do ličnog dana poreske slobode?

Putem platforme Moj porez svako zainteresovan može na lak i brz način da izračuna svoj lični dan poreske slobode. Odgovarajući na samo nekoliko pitanja o svojim primanjima, kao i o svojim potrošačkim navikama svako može da dođe do toga kako izgleda finansiranje nekih od najvažnijih javnih usluga koje sprovodi država.

Platforma Moj porez prikazuje i koje sve vrste poreza postoje u Srbiji, kao i to kako država troši naš novac, odnosno koje su najvažnije kategorije rashoda.

Šta dobijamo od države za poreze koje joj plaćamo?

Imajući u vidu koliko poreza plaćamo na godišnjem nivou, očekivali bismo da država kao naš servis koji mi plaćamo da radi u našem interesu to radi pružajući usluge adekvatnog kvaliteta.

U najvećem broju slučajeva ovo je nažalost daleko od istine: nivo korupcije u javnim nabavkama je visok, pa država rasipa resurse kupujući nepotrebne stvari, političari se prema državnoj imovini ponašaju nedomaćinski, a državna administracija služi za zapošljavanje lojalnih, a ne sposobnih kadrova i članova klijentelističke mreže.

Ovakva situacija je dodatno olakšana time što je poreski sistem u našoj zemlji tako skrojen da prosečan građanin ne oseća da plaća porez, pa državne usluge deluju jeftino ili čak besplatno.

Ovaj fenomen se naziva fiskalna iluzija, i kao posledicu ima to da se većina stanovnika ne interesuje previše za to kako se novac sakuplja i troši, pa političari mogu da ga troše bez političke odgovornosti i da se rasipnički ponašaju.

U međunarodnim poređenjima, Srbija beleži veoma nisku efikasnost javnog sektora, što znači da bi iste rezultate rada državne administracije mogla da dostigne uz manje novca, ili da za isti novac stanovnicima pruža kvalitetnije usluge. Ovo znači da postoji veliki prostor da se unapredi postojeće stanje i da Dan poreske slobode u narednim godinama slavimo ranije u toku godine što znači da će nam više novca ostati za ličnu i potrošnju naše porodice.

Kada se slavi Dan poreske slobode u zemljama u regionu?

Razlike u poreskom sistemu i nivou javne potrošnje dovode do toga da svaka zemlja ima svoj posebni nacionalni Dan poreske slobode. Srbija se sa ovogodišnjim datumom od 27. juna nalazi na samom začelju liste, od nas ovaj praznik jedino kasnije slave stanovnici Hrvatske i to 09. jula. U Crnoj Gori je ovaj praznik bio 25. juna, u Bosni i Hercegovini 14. juna; dok su ovaj praznik u Bugarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji proslavili u maju (25, 16. i 6. maja), a u Albaniji čak 29. aprila. Ovo znači da su stanovnici Srbije u odnosu na većinu zemalja regiona za svoju državu radili duže oko mesec dana.