U najnovijem izdanju Indeska ekonomskih sloboda Instituta Frejzer objavljenog u utorak 14. septembra 2021, Srbija je zabeležila skor od 7,22 poena čime je zauzela 72. poziciju na ovom rangiranju od 165 rangiranih zemalja. Ovaj mali napredak može se pripisati malim promenama u oblasti regulacije kredita (što je povezano i sa privatizacijom manjih državnih banaka, dok će privatizacija Komercijalne banke imati uticaj tek u narednim izdanjima Indeksa), kao i promeni viznih aranžmana čime je omogućen lakši ulazak i kratkotrajni boravak stranaca u Srbiji. Prema tome, ovaj mali napredak neće imati značajniji uticaj na ekonomska kretanja u zemlji.

Hong Kong i Singapure su opet na vrhu Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Gruzija, SAD, Irska, Litvanija, Australija i Danska. Na dnu indeksa nalaze se Centralnoafrička Republika, DR Kongo, Sirija, Republika Kongo, Iran, Zimbabve, Alžir, Libija, Sudan i Venecuela (Severna Koreja i Kuba se ne mogu rangirati usled nedostatka podataka). Druge važne zemlje zauzimaju sledeće pozicije: Japan 18, Nemačka 22, Italija 47, Francuska 53, Meksiko 75, Rusija 100, Indija 108, Brazil 109. i Kina 116.

Prema ekonomskim istraživanjima objavljenim u naučnim časopisima, ljudi koji žive u ekonomski slobodnijim državama imaju viši standard života, više političkih i građanskih sloboda i žive duže. Na primer, prosečni dohodak po stanovniku u četvrtini zemalja sa najvišim nivoom ekonomskih sloboda iznosio je 50.619 USD u 2019, a u četvrtini zemalja sa najnižim dohotkom tek 5.911 USD. Isto je i sa stopom siromaštva: u prvom kvartilu po ekonomskim slobodama, samo 0,9% stanovništva živi u apsolutnom siromaštvu (računato kao potrošnja manja od 1,90 USD dnevno) dok je to slučaj sa čak 34,1% stanovništva u zemljama koje čine poslednji kvartil. Takođe, očekivani životni vek iznosi 81,1 godinu života u ekonomski slobodnijim zemljama u odnosu na 65,9 godina u onima manje ekonomski slobodnim.

Rezultati Srbije na ovogodišnjem Indeksu

Ukupan skor Srbije iznosi 7,22 što je blizu svetskog proseka, i rangirana je kao 72. na listi. U odnosu na prošlogodišnje izdanje Indeksa, Srbija je povećala skor za teško vidljivih 0,17 poena, sa 7,05 dok je popravila rang za dve pozicije. Naša zemlja se, međutim, i dalje nalazi na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda – od evropskih zemalja (kada se izuzmu zemlje bivše članice SSSR-a) lošije su rangirane samo Grčka, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

 

 

Srbija je, kao i u prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda, loše ocenjena u oblasti vladavine prava koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura. U ovakvom privrednom okruženju ne postoji adekvatni mehanizmi zaštite privatne imovine, što direktno dovodi do niskog nivoa domaćih investicija, i niskih stopa ekonomskog rasta. Nizak životni standard i visoka stopa emigracije su posledica ovakvog ambijenta.

Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Veliki problem predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka.

Javni sektor je i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira. Pored toga što je javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poređenju sa evropskim zemljama, usled fenomena zarobljene države: javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen (a ne kao servis građana) dok je državna administracija slabih kapaciteta usled Političkog nepotizma prilikom zapošljavanja i napredovanja.
Međutim, i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je slobona trgovina, i dalje ostaje niz problema: Srbija je još uvek izvan Svetske trgovinske organizacije (kao jedina evropska zemlja uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju) dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još uvek nisu potpuno u skladu sa evropskih pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja.

Kako promeniti stanje na bolje?

Imajući u vidu jako loše rezultate Srbije, neophodno je sprovesti dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa, državne administracije i poslovne regulacije. Srbija je još uvek zemlja u kojoj su neefikasna državna preduzeća veliki poslodavac, subvencije gotovo tri puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, a ukupna javna potrošnja ne samo visoka nego i neefikasna. Slobodna trgovina, iako načelno proklamovana, ipak se praktično otežava lošim propisima, a poslovna regulacija guši preduzetničku inicijativu namećući visoke administrativne troškove, a zakoni se ne primenjuju podjednako prema svima. Za ovakva rešenje problem ne leži u nedostatku znanja šta treba uraditi, već prvenstveno u nedostatku neophodne političke volje, što je posledica toga što trenutno stanje pogoduje jakim interesnim grupama. Drugim rečima, izgradnja inkluzivnih ekonomskih institucija ne može da se posmatra odvojeno od izgradnje inkluzivnih političkih institucija, kao što su slobodni mediji te slobodni i fer izbori.

Zašto su ekonomske slobode važne?

Nivo ekonomskih sloboda je u direktnoj vezi sa ekonomskim rastom – više sloboda u raspolaganju imovinom, pokretanju preduzetničkih poduhvata i niži porezi pogoduju konkurenciji, specijalizaciji, investicijama, inovacijama i tehnološkom razvoju. Skorašnja Libekova meta studija pokazuje da čak 92% članaka objavljenih u naučnim časopisima na temu ekonomskog rasta i ekonomskih sloboda tvrdi da postoji pozitivna i statistički značajna veza ovih fenomena. Procena je da rast ekonomskih sloboda od 1 poena na skali 1 -10, doprinosi dugoročnoj stopi ekonomskog rasta od 1,24% preko povećanja nivoa investicija. Empirijska ekonomska istraživanja već decenijama ukazuju na vezu između kvaliteta ekonomskih institucija i ekonomskog rasta.

Ekonomski rast povezan je sa većim blagostanjem građana: ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup kvalitetnom zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi – siromašni ljudi u bogatijim društvima su često mnogo bogatiji od bogatijeg sloja u siromašnim društvima. Pored čisto ekonomskih boljitaka koji nastaju usled ekonomskih sloboda, one su povezane i sa političkim i građanskim slobodama – nema ekonomski neslobodnih društava koje su uspela da dođu do zavidnog nivoa građanskih sloboda i demokratije.

O Indeksu ekonomskih sloboda

Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri ,,nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije“. Libek je od 2016. nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije.
Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti: (1) Veličina javnog sektora, (2) Pravni sistem i imovinska prava, (3) Zdrav novac, (4) Sloboda u međunarodnoj trgovini i (5) Poslovna regulacija. Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora (kao što su na primer Doing Business Svetske banke ili Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.

Kako je sakupljanje, provera i obrada podataka dugotrajan proces, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine; stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2021. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2019. godini. Pored toga, imajuči u vidu da zbog pandemije korona virusa Svetska banka još nije objavila svoj Doing Busienss Index, a World Economic Forum nije izdao nove podatke za Global Competitiveness Index, ovo izdanje Indeksa ekonomskih sloboda sadrži u ovim domenima i podatke iz 2018. godine.
Celokupan izveštaj možete pronaći OVDE.